Registrator

– Ćao Cane, Dudi je, treba mi ona tvoja šema za registraciju…
– Кoja šema?
– Ma ono bre, standardno, da ne teram kola na tehnički, dam ti papire i kintu i ti mi završiš…
– A to, ma može, naravno.
– E pa dobro, jel i dalje dvajes jura?
– Кad možeš da mi doneseš papire?
– Ma mogu i odma, nego reci mi kolko para da ponesem, jel i dalje dvajes?
– Aj oko trojke onda…
– A lova?
– Ma samo ti dođi, lako ćemo za pare…
– Ma pusti lako ćemo, da znam kolko da podignem, jel dve cigle i dalje?
– Uf uf, al si navro, dođi bre da se vidimo, popričamo, završimo tu glupost… Ajde čekam te oko trojke.
– Ajde.

15:00, Canetova radionica.

– De si Dud nisam te vido… godinu dana, dođeš samo za registraciju, nisi dobar! Odakle ti ova kanta majke ti, nisi valjda dao pare za ovo?!
– Ma jok, ujkina, vozim ih već dva meseca, a i ostaće kod mene još neko vreme, verovatno dok se ne raspadnu, pa mi truba njega da cimam za registraciju, ovako mi lakše…
– Će da sredimo, štaž da popiješ?
– Daj neki čaj ako imaš…
– Eh, čaj…
– Ma nešto me grlo…
– Rakija znači.
– Ne bih, nešto…
– Stiže!
– Aj dobro… lepo si sredio radionicu.
– Jebiga bato, pojačala se konkurencija, sad i mehaničari mora sređuju radnje ko da su apoteke. Daj te papire vamo… Aj živeli!
– Živeli… Papiri su svi tu, daj stvarno reci kolko ti dođem.
– Vidi vako… Šveca iz Zaječara mi se zaposlila ovde u Beogradu pre mesec dana.
– Aha.
– Našla stan i sve to…
– Aha.
– I dosadno joj jebiga. Mora i vikendom malo da radi prekovremeno, ne može kući, ovde nema društvo… kapiraš?
– Aha.
– Pa sam mislio… Izađeš jednom sa njom, čisto ono, razbiješ monotoniju malo, i njoj i sebi… Negde na klopu ili na piće, meni svejedno, samo da se malo makne iz kuće. Meni bi značilo, a i njoj, a ja ti fino sredim ovo za auto i svima lepo, a? Šta kažeš?
– A koje je godište?
– Pa, malo je starija od nas, tu i tamo, generacijski smo bliski, razumeš?
– Dobro, koje je godište?
– Liči malo i na Кejt Blanšet…
– Ne seri?
– Aha…
– Imaš sliku?
– Imam… dogovoreno?
– Pa daj da vidim.
– Šta?
– Pa sliku.
– Šveca je car, videćeš.
– Dobro, oćeš mi pokazati sliku?
– Evo evo, da nađem… samo nije ona baš mnogo fotogenična, kapiraš…
– Aha.
– A i ovde smo nešto bili pijani, ako me kapiraš…
– Aha.

– Evo, to je ona.
– Ova levo il ova desno?
– Desno…
– Ma idi bre Cane u k*rac…
– Šta?
– Šta šta bre, daj nemoj me zajebavaš, evo ti dvajes evra i vidimo se sutra.
– Ma šta sad nije u redu?
– Sti lud bre, ako na nekoga liči to je pokojna Rahela Ferari.
– Oči.
– Šta?
– Oči…
– Šta oči?
– Pa pogledaj oči.
– Šta s njima? Ne vidim da je razroka…
– Кejt…
– Šta?
– Blanšet…
– E, zaboravi, debela je i matora.
– E nemoj mi vređaš švecu, znaš…
– Ne dolazi u obzir, pre ću da teram ovo sranje neregistrovano il da se vozim prevozom narednih dez godina il da idem peške…
– Tvoja volja, ja sam hteo da svima bude dobro…
– Evo ti kinta, i reci mi kad da dođem.
– Sutra u šest, samo sad je četres.
– Šta četres?
– Pa četres evra je sad usluga, jebiga.
– Ma daaaj, šta si ti, prešo s evra na marke?! Ne glupiraj se…
– Ne, ozbiljno, pa znaš i sam, poskupelo gorivo, mleko…
– E ne seri Cane molim te, oćeš dvajes il da idem kod drugog?
– Ajde daj… I samo da znaš da je ovo ortačka cena.
– Sasvim jasno… Aj vidimo se sutra.
– Ajde… I razmisli jel imaš nekoga da malo pravi društvo šveci. Reci da liči na Кejt, ovono…
– Mozgaću, ćaos!

Autor: Dudarim