Dok čekaš – život prođe

Dok čekaš da kupiš stan, živiš život.
Dok čekaš da nađeš “ljubav svog života”, živiš život.
Dok čekaš da ozdraviš i ubiješ sve loše ćelije, živiš život.

Dok čekaš da te zaprosi, ti živiš život.
Dok čekaš dve crte na testu, ti živiš život.
Dok čekaš da ludi otac prestane da pije i naziva te promašajem, ti živiš život.
Dok čekaš da oslabiš ili dobiješ kile, živiš život.

Dok čekaš da dobiješ posao, živiš život.
Dok čekaš u bolničkom hodniku rezultate za dete, ti živiš život.
Dok roditelje vodiš od doktora do doktora, živiš život.

Dok ukopavaš pod zemlju školske drugove, ti živiš život.
Dok im brišeš prašinu s mermera, živiš život.
Dok ti krv lipti kroz dlanove kojima je pokušavaš zaustaviti, ti živiš život.
Dok plačeš sklupčan u ćošku, živiš život.
Dok se plašiš umiranja i svega lošeg što može da ti se desi, živiš život.

Dok režeš parizer kupcima, a istoriju si završio, živiš život.
Dok te ostavlja zbog imućnijeg, živiš život.
Dok pokušavaš postati imućniji, živiš život.
Dok ne znaš šta da joj ponudiš, živiš život.
Dok ne znaš kako da ga zadržiš, ti živiš život.

Dok čekaš tri meseca na platu, živiš život.
Dok čekaš na magnetnu rezonancu, živiš život.
Dok čekaš da se ljudi oko tebe promene, živiš život.

Dok čekaš da odete preko, živiš život.
Dok čekaš da život počne onako kako si ga zamislio, ovaj stvarni se zahuktao i melje te.
Hrani se tvojim kostima, razvlači tvoje najukusnije meso među svojim oštrim zubima.

Neće te život čekati da se središ. Da ustaneš ispod ćebeta, razdrmaš udove, pustiš krv kroz noge, vazduh u pluća, kurčevitost u dane.

Možeš danima ležati na dušeku, neće te on podići.
Možeš rezati kosu u kupatilu da odsečeš bol, neće ti oteti makaze.
Možeš žiletom krenuti preko vena, neće ti zavezati zavoj oko zgloba da zaustavi sebe iz tebe.
Možeš jecati od straha, tresti se ko zatrovan, kukati iz sveg glasa, neće te zagrliti da te umiri.

Shvati, to Ti radiš.
Ti svom životu daješ smisao.
Ti ustaješ ili ostaješ dole.
Ti trčiš ili padaš. Ti prkosiš sranjima. Strahovima.
Ti nišaniš i pucaš u njih. Ili ih puštaš da oni ustrele tebe.

Nema “sačekaj živote da se sredim, pa onda kreni”.
Nema toga. On ide, sa tobom ili bez tebe.

Zato, isprsi se! Toliko je čarobnih stvari koje možeš da uradiš ako već moraš nešto da čekaš.

Naspi sebi piće.
Koračaj pustim ulicima kad padne mrak.
Pleši i pevaj uz muziku.
Juri dok te noge nose.
Lezi na zemlju, nek te zagrli svojim vlažnim rukama.
Pusti nečiju vrelu, golu kožu da te dodirne po svakom uplašenom delu tela, pa titrajte zajedno.
Srasti sa nekim u jedno, nek samo dva srca bubnje.
Umorite jezike.
Maštaj tako da možeš da osetiš mirise i ukuse, čuješ zvukove. Neka bude jako, najjače dok ne postane stvarno.
Probaj ono što potajno želiš.

I nemoj očajavati. Život voli očajnike. Oni su oslabljeni, idealni da ih u prvom naletu samelje.

Autor: Jovana Kešanski

One Comment

  1. Sudopera said:

    E sve je kul ali ovo: Koračaj pustim ulicima kad padne mrak.
    Ne savetujem svima, zemlja nam je postala gora od Amerike, ima budala i razbojnika na svakom cosku, uvek sa nekim se kreci kad je mrak posebno ako si zensko!

    September 1, 2021
    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *