Karlos

Napisaću knjigu, zvaće se Nevolje sa Karlosom:

Karlos je lik koji je došao u hostel u martu. Kada su skupljali migrante pred vanredno stanje, povedu i njega u kamp Obrenovac iako im je sve vreme objašnjavao da on nije migrant. On je mali i crn latino iz Ekvadora i to im je bilo dovoljno da i njega ubace u kombi i odvedu.

Onda su ga posle noći sa migrantima pustili ispred kampa a vec je bio policijski i nije mogao da se vrati za Beograd pa je platio taksisti 100e da ga odveze do Beograda, a ovaj ga odvezao do Novog Sada. Ne znam što. Trebalo mu je 3 dana da se vrati, vratio se oznojan, prljav, umoran i dekintiran. Ja zatvorila hostel. On se rasplakao, ništa ne radi. Meni po običaju bilo žao i pustim ga u hostel, rekoh samo zalivaj cveće, nikog ne dovodi i budi miran. Tako smo pregurali vanrednog stanje.

Jesam rekla da mu je bio rođendan kada su ga odveli u kamp?
Onda se sve otvorilo pa i hostel, samo sto nije bilo gostiju a on se trudio nesto da ide po kraju da nađe nekog da mi se zahvali sto sam ga pustila da bude free tokom korone pa sam ga i dalje pustila…

Inače je dijabetičar koji je samo slatkiše jeo. Ne znam gde i kako je pokupio koronu, svuda je isao bez maske i redovno mu glovo donosio klopu. Kada je dobio temperaturu poslala sam ga u garsonjeru, a ujutro u covid ambulantu. Nisu hteli da ga prime bez zvaničnog prevodioca… Uključila se i konzulka koja mi je na brzom biranju na telefonu sada. Nisu hteli ni da neko iz reda prevodi ni telefonom. Vratio se u garsonjeru onako bolestan i izmučen. Tamo u sobi gde je bio pre garsonjere, pokradoše mu 2 para firmiranih naočara i neki sat od 400e.

U toku noći mu je pozlilo pa je konzulka izdejstvovala da oni marsovci dođu po njega. Vrlo stresno rođaci.. 3 nedelje je bio u bolnici i opet došao sa uputom da mora u karantin i ne zna gde će. Opet u garsonjeru. Danas je dobio negativan test konačno, vraca se 8. u Ekvador. Vratio bi se on i pre da u Ekvadoru ne umiru na ulici i da je bilo aviona, sve vreme čeka. U međuvremenu mu je neko ukrao i 700 e pa je opet morao da cima rođake za koje mislim da kada vide njegov broj zaplaču.

Inače on kaže ( naglašavam on kaže, pošto mnogo ljudi svašta priča i pitanje je kolike su to istine) da je živeo 20 godina u Holandiji sa ženom koja nije mogla da ima dece. On ima 43 godine sada. Imao je tamo 2 restorana, firmu za selidbe i bas dobro živeo (priložio slike).
Žena mu jednog dana kaže, pošto ti želiš decu, nađi neku ženu napravi joj dete, ispuni želju pa ćemo živeti zajedno kao i do sada. I on nađe klinku od 20 godina(priložio slike) i sa njom dobije devojčicu koja sada ima 3 godine.(priložio slike) Onda mu žena popizdi od ljubomore i jednom prilikom neke svađe nasrne na njega nožem. On izda restoran i stan, drugi zatvori što je iznajmljivao prostor, sve ostavi i ženu i klinku i dete i ode u beli svet da luta. 3 godine već luta i živi na ukici, jednom je pokusao da se ubije, kaže da je bio u ogromnoj depresiji i da se izlečio tek kada je došao u Srbiju. Živeo je u Albaniji, Grčkoj i Turskoj i kaže da mu do Srbije za 3 godine niko ništa nije dao džabe. Ja mu kažem pa ni Srbija nije bas nešto dobra za tebe, on tvrdi najbolja je, vraća se sigurno kad sredi stvari kući i u Holandiji.

U međuvremenu su ga još jednom zaustavili na ulici i stavili u kombi i poslali u Šid u kamp, bez obzira što je objašnjavao da on nije migrant. Taksista mu je uzeo 120 e da ga doveze do Beograda.
Ludački voli Srbiju kaže..
A kako drugačije?

Preuzeto sa tviteksa: Drugi pik prvog talasa

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.