Došao Hans kao radnik Evropske Unije na rad u Sarajevo i šetka se gradom. Naravno, prethodno se potrudio da nauči naš književni jezik.
I tako naiđe na prvog prolaznika i učtivo ga pita:
“Isfinite, da li mi fi možete reći je li ofo Baščaršija?”
Fakat – odgovori prolaznik.
Hans zbunjen, naravno ništa nije razumeo i zaustavi sledećeg prolaznika:
“Isfinite, je li ofo Baščaršija?”
Jašta je! – odgovori prolaznik.
Hans, sav izgubljen, nastavi dalje i upita sledećeg prolaznika:
“Isfinite, je li ofo Baščaršija?”
Joj, seljaku jedan, odakle si doš’o? – odgovori prolaznik.
Hans, već gubivši živce, okuša još jednom sreću sa idućim prolaznikom:
“Isfinite, da li je ovo Baščaršija?”
Da, jeste – odgovori prolaznik.
“Molim, šta ste rekli?”
Da, ovo je Baščaršija, kako vam mogu pomoći?
“Ma ja sam sad zbunjen i ništa ne razumem. Prije fas sam saustavio trojicu ljudi i pit’o ih isto što i vas i jedan mi je odgovorio “Fakat”, drugi “Jašta je”, a treći “Joj seljaku odakle si?””
Pazite – samouvereno će prolaznik – taj što vam je rekao “Joj seljaku…”, taj možda čak ima i srednju školu. Taj što vam je rekao “Jašta je”, taj ima osam razreda, a taj što vam je rekao “Fakat”, e taj, ako ima i četiri razreda, dobro je.
“A vi, pretpostavljam, imate fakultetsko obrazovanje? – upita Hans.”
A prolaznik će:
“Fakat….”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment