Bol u nozi

Boli me danima noga, pa se setih kad sam se probudio u bolnici, sav izbezumljen, ne sećam se što sam tu. Prvi koga vidim je medicinski tehničar (kasnije saznajem: prijatelj mog kolege šaljivdžije) koji me gleda i dere se:

– E probudio se ovaj za amputaciju noge!

Doveli su me u bolnicu izgubljenog, ćale došao čim su mu javili. Pitali ga da li koristim dr*ge, on rekao, citiram, stalno uzima ono sranje nešto kako se zove ne mogu… ono govno bre, kraj citata, i tako zapišu da koristim supstance jer ćale nije mogao da se seti reči GUARANA. Kad sam došao sebi, umotaju me u čaršav ko mumiju jer u bolnici nije bilo pidžama, i odvedu na pregled. Pita me doktor:

– Jel ima dijabetičara u tvojoj porodici?
– Ima.
– Ko?
– Tetak.
–

Doneli gusku. Prvo, kako da pišam ležeći? Drugo, kako da to uradim tu među ljudima u sobi? Osećao sam se kao da izvodim neki performans Marine Abramovič, kao da pišam na nekoj sceni. I ja šta ću, pokidam sve što je bilo uštekano u mene i izađem go na terasu i tamo obavim stojeći. U krevetu pored mog ležao je deda za kog su mi rekli da već treći ili četvrti put leži tu na odeljenju. I prve noći umre taj deda. Reko šta će biti sa mnom kad ode on tako iskusan. Neki pandur je na zvučniku slušao audio knjige vladike Nikolaja i molio se za čudo ozdravljenja koje se pak desilo liku prekoputa (otprilike: krio se u bolnici od uterivača dugova) koji je tri dana bio nepokretan: skočio je kad su ženi otvorili košulju da joj nešto lepe na grudi.

Bio sam tri dana tu (dok nisu ustanovili šta mi je pa me smestili na odgovarajuće odeljenje). Telefoni nisu bili dozvoljeni; zamolio sam ženu da mi pošalje neku knjigu da ubijam vreme. Poslala mi je onu sa natkasne.
– Gde nađe ovo teško?
– Pa piše “vesela”.

Ničeova Vesela nauka.

A počelo tako što sam se dobauljao sa čuvanja ovaca, ušao u kuću, rekao zovite hitnu i pao na pod.
Keva je izašla da vidi gde su ovce. (???)
Onda sam čuo kako govori na telefon: Miro, koji je broj hitne?
A meni je kroz glavu prolazilo samo: Stvarno ću ovako glupo da umrem?

Preuzeto sa tviteksa: Костја