Uticaj reklama

Ja ne volim što moj deda drži životinje. Jadnu kravu muči i kinji, vuče je za ono vime, a zašto, zbog par litara mleka? Ja ne pijem mleko.

Moj deda takođe maltretira ovce. Te ih tera da pasu, te im uskraćuje pravo boravka u prirodi. Često zna i da ih ošiša i od njihovih dlaka baba pravi čarape. Sramota! Ja nosim sintetičke čarape.

Deda takođe drži i kokoške. Jadne koke noć provode u kavezu, kao nekakvi robijaši, a danju lutaju po njivi trazeći hranu. Ali zato svaki dan oduzima jaja kokoškama. Neverovatno, zamislite da neko vama oduzme jaja. Ja ne jedem jaja.

Deda takođe drži svinje. Kada se prasica oprasi onda hrani prasiće dok ne postanu veliki prasići. I onda ih deda, zamislite samo, zakolje. Neverovatno. Od mesa sprema tamo neke čvarke, možete zamisliti, i suši to meso i kobasice. Moj deda je varvarin. Ja ne jedem svinjetinu.

Deda takođe ima i baštu. Tamo uzgaja raznorazno povrće, i to na više nego odvratan način. Na primer, krompir drži u nehumanim uslovima, u vlagi i mraku. Užas živi, ni jedan krompir nije zaslužio da se prema njemu postupa kao da je u zatvoru. Ja ne jedem krompir.

Deda takođe ima i šljivik. To je jedna velika livada sa šljivama. I njih maltretira, te im u jesen seče grane, te ih farba krečom na proleće. Jadne šljive, najgore prođu kada sa nekom dugačkom letvom u jesen sa njih mlati šljive. Deda pravi rakiju i džem od šljiva. Ja ne pijem rakiju, niti jedem džem.

Ja jedem mekdonalds. I čokoladne bananice. Ponekad smoki i čips. Supu iz kesice. Picu iz picerije. Koka kolu. Slatkiše. Imam 15 godina i 120 kilograma. Mama kaže da je to stvar metabolizma. Sada žurim, počinje “Farma”. Oni tamo vole životinje, a ne ko moj deda.

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati