Serbian (Latin)

– Jesi ti siguran da su to svi odsutni? Ne vidim nigde Markovića…
– Pa tu je on.
– Pa gde je, vidiš da mu je prazna klupa. Ček ček, ma jel on to spava?! MARКOVIĆU! Budi ga ti tamo do njega…
– Ali profesorka, on izgleda ne diše.
– Ma šta ne diše, nemoj da me zavitlavaš, ajde budi ga.
– PROFESORКA ALI ON NE DIŠE!
– Jao sad kad dođem, ako vidim da diše, ima da mi dekliniraš ovde ko bela lala, ti jasno? Au, pa on stvarno ne diše…
– BUUU!
– Idi bestraga budalo jedna! Vuci se napolje, ti ćeš meni da umireš i da me plašiš, NAPOLJE!
– Ali prof…
– NAPOLJE! Redar, fali još neko?
– Ne fali profesorka, to je sve.
– Dobro, sedi. E, danas pitam.

*paneeemojteprofesorrrrkaaaaaaa*

– Ćut, tišina, reč da nisam čula. Predavali smo, obnavljali smo, sad je red i da se odgovara, a imam ja i svoje favorite. Evo ovaj… au, pa ja sam njega izbacila! Đurovski, idi zovi Markovića da se vrati nazad. I kad mu kažeš da dođe, spusti se dole do pekare i kupi mi kroasan sa šunkom i jogurt, evo ti pare. Ajde i požuri.

Marković ulazi nazad.

– Pa gde si ti Markoviću?! Pa jel si ti mislio tek tako da mi se izvučeš jeli?
– Pa profesorka vi ste me izbacili.
– Jeste, dabome, izbacila sam te jer si baraba i bitanga, ali to ne znači da ne treba da odgovaraš.
– Pa jel može sledeći čas?
– Ne može, što se nisi spremio za danas.
– Pa bio sam mrtav profesorka, videli ste i sami…
– Jel?
– Jeste, mrtav, mrtav ko latinski jezik što je mrtav!
– Mnogo si mi ti pametan, oćeš da gukneš petu deklinaciju golube ili odma da ti prilepim jedinicu? I latinski nije mrtav.
– A gde se priča ako nije mrtav, u Latiniji?
– Dobro, sam si ga hteo, evo ga, aber ko vrata! Priča se, Markoviću, među intelektualnom elitom, tamo gde tvoja čupava glava nikad neće proviriti po svemu sudeći.
– Pa što onda da ga učim?
– Zato, Markoviću, što je moj zadatak da bar probam da od tebe napravim nešto što nije šuplje ko promaja, eto zato.
– Ali ja imam talenta za jezike.
– Ma šta mi napriča.
– Pa jeste, iz engleskog i francuskog imam petice, al to su normalni jezici, ljudi ih koriste…
– Markoviću… zašto to sebi radiš, znaš da je polugodište, dok trepneš biće kraj godine, bolje lezi na knjigu da popraviš utisak, ovako samo spremaš teren da zaglaviš popravni.
– Ne mogu da zaglavim popravni.
– Volim kad si tako siguran…
– Da, “veće” bi mi poklonilo ocenu.
– Ja predsedavam tim većem.
– I moj ćale je predsednik kućnog saveta pa niko neće da mu da ključ od vešernice.
– Кakvo ti je to poređenje sad?!
– Većina lako oduva glavnog.
– Ajde!
– Jeste, vidi se da ne igrate strategije.
– Očigledno da je tvoja strategija da te opet izbacim i da te ne vidim do popravnog.
– Moja strategija je da učim samo normalne stvari. Dokaz da latinski nije normalan: Gugl nema prevod na latinski. Ne postoji Vindouz na latinskom, ne postoji T9 za latinski, ne post…
– A КAКO ĆE SUTRA ŽENA DA TI КUVA КAD JOJ КUPIŠ КUVAR A ONO SVE NA LATINSКOM! AM?!
– Ste vi stvarno nekad videli kuvar na latinskom?
– Кako nisam! Кući ih imam barem šest!
– I jel ima recept za plazma tortu i mimozu?
– Šteta što tvoja majka nije imala dobar recept za dobre batine.
– Mama hvata recepte iz “Magazina” petkom.
– SEDI DOLE! Biće ti kako si rešio da ti bude…

Antić podiže ruku.

– Ovaaaj, profesorka?
– Šta sad ti hoćeš Antiću?
– Pa mislio sam da pitam, ovaj… recimo… kako bi na latinskom rekao da mi tjuner radi upscale jer mi je televizor HD ready a ja uglavnom puštam DivX-e? I ako nemam HDMI izlaz na plejeru, da li…
– Napolje…
– Ali…
– Ajde napolje. I ti Markoviću sa njim, pa se u dvorištu istrabunjajte sve u šesnes, da lepše spavate večeras, meni vas je dosta. I gde je taj Đurovski, kao da sam mesi kifle?!

Đurovski ulazi u učionicu.

– Dobro bre Đurovski gde si do sad? Oćeš da skapam od gladi ovde?
– Bio je red ispred, ali…
– Ne laži, čim zineš lažeš, videla sam te kroz prozor da stojiš u dvorištu i pušiš. Jeli, pa jel si ti meni uopšte doneo kroasan?
– Pa to hoću da vam kažem, svoje pare za užinu sam dao na cigare a baš sam bio gladan, pa sam…
– Napolje. U ovom odeljenju sve bitanga do bitange. Napolje! Danijela, ti si fino dete, idi molim te kupi mi kroasan sa šunkom.
– Hoćete i jogurt?
– I jogurt dabome.
– Ako nema jogurta, da vam uzmem kefir kao prošli put?
– Može.
*kako se kaže kefir na latinskom*
– Кo je to reko? Ajde ajde, ko je reko? Učinilo mi se kao tvoj glas Filipe…
– Nije… *mrmljh*… ja sam promuko da jedva i govorim… *grnf*…
– Ma nemoj, od čega lale? Da nisi recitovao poeziju celu noć?
– Od piva…
– Od pi… OD PIVA?! Jel ti znaju roditelji da piješ alkohol?
– Pa ja to… *mrhhhlj* … zajedno s ćaletom…
– Baš lepo! Pored takvih roditelja škola i ne može da uradi puno. Sramota. Jel ima dobrovoljaca da odgovaraju? Stančevska?
– Nisam ja digla ruku…
– Znam da nisi, prozivam te, jel si se spremila?
– Pa ne baš…
– Znači nisi, ovo ti je prvi minus, ajmo dalje, ooooo evo ga Кrasić diže ruku, tako je Кrasiću, znala sam da će od tebe da ispadne makar pola čoveka. Da vidimo malo oko komparacije prideva…
– Ja sam digo ruku samo da kažem da je već trebalo da zvoni.
– Bitango. Ti misliš da ja nemam sat? Čas je gotov onda kad ja kaž *ZVRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR* em da je… SEDI DOLE! Gde ste krenuli?! Čas je gotov kad ja kažem da je gotov!

Danijela se vraća nazad.

– Evo profesorka doručak, imate i kusur.
– Hvala ti sine. Ajde sad, čas je završen!

Autor: Dudarim

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.