Vozač “besnog” automobila prelazi preko “ležećeg policajca” kao preko minskog polja, 2 km/h. Vozač “Juga” ga preleti, jer šta fali i ako izleti amortizer, može se i bez njega.
“Besni” divlja po ulicama, pa kad ga zaustavi policija i naplati mu kaznu, u stanju je da preti i da se svađa, pre nego što padne posle u tešku depresiju. Dok “Juga” nema ko da zaustavi, jer je policiji žao.
“Besni” pregovara i cenjka se sa majstorima za popravke i plaća u ratama iako ima para,”Jugić” ne ide na popravke, jer sve komšije i vozači znaju da ga oprave, toliko se dobro poznaju već.
“Besni” sluša tu-c-tu-c narodnjake, odvrnute na maksimum. U “Jugu” se ne sluša ništa, jer su mu ’91. maznuli kasetofon klinci, uglavnom oni isti koji sada voze “besne”.
“Besnog” glancaju pet puta dnevno, jer nemaju šta da “glancaju” u gaćama. “Juga” ne smeju da operu da se ne bi raspao ko top sa španske galije…
“Besnog” svi gledaju, mrze ga ili mu se dive. “Jugića” ne gleda niko, podseća ih na vreme kad je moralo da se radi, a ko ga i pogleda, sažali se na njega…
“Besnima” obično pristaju vlasnici ko piletu sise, a “Jugiću” pristaje čak i baba sa džakom paprika i što sad ja ovo pišem?
Biću i ja jednog dana pun para, al’ ću namerno da vozim raspalog “Jugića”, jer ko je još blesav pa da mu skoči šećer kad mu se posere ptica na haubu…
Preuzeto: Oblak u Bermudama(Goran Stevanovic)
Be First to Comment