Sedim jutros u jednom lepom lokalu ispijajući produženu i slušam priču dva bezdlaka momka, dva puža golaća u uskim pantalonama i cipelama bez ćarapa kako pripovedaju o tome šta je muškarčina.
Reko sinovci dok god brijete dlake počev od mošnji do ušiju i nosite te frulice i mažete pomade za noć, za dan i fenirate te bradice i jedete te brabonjke i potaže, mažete labelo po ustima pijete te zelene detox žabokrečine teško će te postati muškarci. Leb vam mekani, pa ja sam u vašim godinama cepao partner, šibao peške posle diskoteke, fizikalisao da nisam mogao posle da se saginjem da češem pete, nego kao oraguntan, stojećki.
Sad ta tužna mladost gde ide ko zna, kremice, šampončići, šaume uvek se setim šampona od koprive, Merima Kruševac kako nisam imao obrve do 15 godine od njega, mesto štapića za uši setim se ćoška od peškira koji ti keva svirne u uvo da sinuse pročistiš i čuvenog peškira Varteks kad se obrišeš po leđima skineš 3 sloja kože kao brusni papir.
Pa Yassa trenerke, Jugoplastika patike, pa ćepneš Bazooka žvaku ‘de odmah ostaneš bez dve petice gornje.
O pijenju vode sa creva neki drugi put, danas je to extremni sport za gologuziju i krmljanja parčeta leba sa paštetom kad padne na patos, samo duni i udri.
Mada jedna trauma me proganja uvek kad se setim mladosti, to je babin palac kako ti briše musavo lice, tu ni psihijatri ne pomažu, suviše je bolno sećanje. I čuveno kevino pitanje pred polazak na roditeljski, lepo mi reci koliko kečeva imaš, jedan kevo iz matiša eventualno, posle radila hitna pomoć i šećer i voda, morali kevu da udaraju defrilbatorom po čelu da se osvesti…
O mladosti zašto prolaziš…
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment