U sovjetskoj Rusiji u vreme Staljinovih čistki, čuvenom matematičaru dođe prijatelj i kaže mu da će ga sutra tajna služba uhapsiti i osuditi – streljanje ili Sibir – još se ne zna. Pita on šta da radi… Prijatelj mu kaže da pobegne što dublje u unutrašnjost, da se prijavi u neku zadrugu kao nepismeni radnik, da ore i kopa jedno dve godine, pa da se prijavi u večernju školu – to komunisti vole. Na kraju će završiti kao nastavnik u nekoj školi i niko ga neće primetiti.
On tako i uradi. Posle dve godine dođu i pitaju ko hoće u večernju školu. On digne svoju žuljevitu ruku i pozovu ga. Ko bude dobar u školi – može i u partiju ući!!!
Krene on u školu. Jezik, prvo vuku kose crte dva sata, pa uspravne dva sata…sve on to preživi, ali dođe matematika.
Prvi sat brojevi od jedan do deset. Negde peti sat… Nastavnica napiše na tabli, posle objašnjenja od pola sata o sabiranju, 1+1=? i pita tko će ovo rešiti.
On poludi i javi se. Krene s integralima, diferencijalima, vektorima, vektorskim poljima… Na kraju dobije rezultat 1+1=3. Zapanjen stane i pita – gde sam ja to pogrešio?
Iz zadnjeg reda se stidljivo digne ruka jednog drvoseče koji tiho kaže:
“Kod Cauchyjevog kriterija konvergencije nizova!”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Ima verzija priče u Pavićevoj knjizi “Predeo slikan čajem”
Be First to Comment