Šarulja i Belka

“Znaš, Šarulja, nije tačno ono što pričaju u svetu za nas.”

Kako nije Belka? Evo, i ja priznajem, onomad, kada je tvom gazdi, komšiji mog, suša uništila njive, jesam i ja ostala gladna jer moj gazda od tvog kupuje kukuruz, ali i ti si ostala gladna, a tvoj gazda je ‘puko’ daleko veće pare od mog. Ili, kad je tvom gazdi presušio bunar, pa si ostala žedna. Jesmo ja i moj gazda ostali žedni takođe, jer od vas uzimamo vodu, ali tebi i tvom gazdi je bilo gore, sećam se da ti je pozlilo, jedva si živa ostala, dok sam ja samo blage vrtoglavice imala zbog dehidratacije…

“Ima tu nečega, Šarulja. Ali, ima i nas, boljih primeraka, koji se radujemo i dobicima naših komšija, a ne samo gubicima.
Evo, na primer, juče mi je toliko milo bilo kad je tvoj gazda dobio infarkt, da sam od sreće mukala ceo dan. Jeste mi još uvek muka, jedva na nogama od gladi stojim, jer je moj gazda na moru, i tvom gazdi je poverio da i mene hrani, ali ti si gladnija od mene, pride si i žedna. Tvoj gazda je i dobio infarkt od nerviranja, jer moj ‘ladi’ jaja u Crnoj Gori, i verovatno tamo j*bava Ruskinje, a on se čvari u selu, u Srbiji, iz kog su sve žene pobegle, čak i s*sata Mara čija je omiljena pesma – Selo moje lepše od parizera – tako nešto.”

Pffff, i bolje da ne idem na more, ako ću izabrati za kupanje tu crnu moru, tj. Crnu Goru! Srećnija sam u mojoj bari, ili našem seoskom kanalu. Žabe kreketuše su ljubaznije na lokvanjima od crnogorskih kelnera!

“Vidiš kako je srpskom čoveku…tj. srpskoj kravi malo potrebno da bude srećna. Zato našim gazdama i ne daju ovi iznad da budu srećniji u boljem životu, a nama ne daju izobilje hrane. Pa mi i kada nam puste reprize sitkoma “Bolji život” i “Srećni ljudi”, očas dignemo nos, tj. rogove, pa samo tim naslovima pomislimo da smo bolji i srećniji od ostalih, a mi krave, zanesemo se kako smo gazde čoveku, a ne obrnuto. Pre neki dan sam gazdu vodila na lancu. Zanemarimo to da je jedan kraj lanca bio oko mog vrata, a drugi u njegovoj ruci, ali ja sam njega vukla da pasem gde želim, a ne on mene. Tvoj gazda ti nikad ne dozvoljava da paseš gde ti hoćeš. Pa šta on zna gde je trava najukusnija, on je jede, a…?”

Ti bolja od mene Belka? Ne zavaravaj se. Jeste da kopitom i repom ne mrdneš po ceo dan i imaš deblju hladovinu u štali od mene, ali mene moj gazda više voli kad me upregne da vučem plug.
“Jaka vajda od ljubavi tvog gazde koji je juče umro”.
On će zauvek živeti u mom sećanju.
“Pffff, još jače sećanje! I ti ćeš danas umreti od gladi, a sa tobom i to sećanje. Zauvek je samo fraza sanjara”.
Neću umreti, zaspaću večnim snom.
“Nadam se da ćeš odapeti pre mene, da te nadživim i minut…umreću srećnija! Bar da sad, kad već umiremo, moju štalu osiromaše oni Ameri uranijumom, pa da još večeras sve komšije od mene uzmu mleko, da malo i njih sjebem”.

Belka, kada smo i mi životinje postale ovakve? Nije li to odlika ljudi…?
“Ne budi smešna Šarulja, pa s kim si, takav si. Svako posađeno seme vremenom nikne.”
I to što kažeš, nismo mi krive, nego ljudi. U glavi već godinama vrtim jednu scenu iz davne ’99, za vreme NATO bombardovanja, još je gazdina žena Nata bila živa, mada smrtno bolesna. Svi su se tada zezali da je gazdi gore Natino bombardovanje od bilo kog drugog, jeste bila zla žena. Sedi skoro cela ulica u našem podrumu, kad Nata, onako slaba dva dana pred smrt, valjda je osetila da se kraj bliži, reče – volela bih da sad padne atomska bomba na nas i sve nas pobije!”

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo ga potpisati