Na intervjuu za posao u Nemačkoj gospođa sa kojom sam razgovarao me pita šta još znam da radim pored svoje struke.
Reko gospođo ja sam Nebojša Malešev, Srbin, školovan devedesetih! Dakle počev od građevine, krečenje, farbanje, gips, keramika, preko varenja, brušenja, zatim voćarstvo i pečenje rakije sam doktorirao, pravim domaće kobasice ko besan, programiranje CNC, šetam pse, pelcujem ih, šišam, čuvam decu, nameštam zglobove, vadim metak iz ranjenog čoveka – reanimiram ga i bandažiram ranu do prve pomoći.
Negujem cveće, drveće, travu i ostatak flore. Kuvam, pečem sve što je na ražnju, kotliću, pod sačem, pucam iz svih vatrenih oružja, kaskader, plivam, ronim, otpušavam sudopere, cepam višnje, vozim, glumim, lažem umesto vas, glumim roditelja na roditeljskom, torte, kolači, dečiji rođendani…
Leptehebo gospođo, još samo ne radim izlivanje noktiju, ali upisaću kurs u januaru j**beš mu mater…
Autor: Nebojša od Zrenjanina
Sve to i još krao spomenik sa groblja i išao u rat kao dobrovoljac. Ukratko, radio sam svašta u životu osim tri stvari: Nisam vodio mečku i još dve koje su veliki greh tj. nisam nikada s*lovao i nisam nikada bio prizetko.