Pinosava – mesto za život

Sinoć sam u Ćaćku, posle silnih mesišta izveo malu na jednu koka-kolicu da izede sve to u stomaku.

Kaže: “Mogli bi da živimo zajedno, toliko te volim da bi i na kraj sveta sa tobom.”
Meni nije dobro, znojim se… Razmišljam u sebi… Šta ako provali sve one sajtove koje gledam – bez Lise An loše krene dan, sigurno će mi pobacati džojstike za PES, videti da čarape ostavljam na čiviluku, odakle mi toliko Romed prezervativa…no, dosetih se nečega.

“Ej pa da… Imam neku šupu tamo u Pinosavi, mogli bi krenuti ispočetka. Termiti su izeli sve, nema vrata od kupatila, pod je betonski leti je odličan – hladi a zimi ćeš malo da navučeš na jajnike. Vodu bi uzimala iz bunara – jutanja gimnastika, a ne one tvoje vežbe. Prilaz kući je malo u šljaci, jbg… Komšija Rade svako jutro dere po jednu kokošku za ručak…ma milina a i nema smisla da živimo kod mojih, mnogo nas je – vreme je da postanemo svoji ljudi.”

Gledala me jedno pola minuta i upitah je koliko ti je još ostalo ispita do kraja?
“Hajde Petre, plati ovu kolu.”

Sad… Nemam pojma što sam vam ovo pisao, ali mi žao onih komšinih koka… 😉
Pozdrav društvo.

Vetar koji šapuće – VKŠ

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.