Lovačko društvo organizovalo je lov za svoje članove. Kako je lov trebao trajati nekoliko dana, rezervisane su im dvokrevetne sobe. Međutim nastao je problem jer niko nije hteo deliti sobu sa Perom, za koga se znalo da užasno hrče. Konačno su se dogovorili da nije pošteno da jedan te isti sve noći bude s njim, pa će se menjati.
Posle prve noći uz Peru, Nikola se ujutro pojavio sav razbarušen i s ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: “Šta se desilo?”
Nikola im je ispričao: “Pera je toliko hrkao da nisam mogao ni oka sklopiti. Ništa mi nije preostalo nego sam celu noć presedeo u krevetu i samo gledao.”
Naredne noći je Marko bio na redu. Ujutro isto – izgledao je strašno bled, izmoren, jedva se držao na nogama. Pitali su: “Kako je bilo? Izgledaš grozno!”
Odgovorio je: “Ljudi, to je stvarno nepodnošljivo. Pera struže kao testera. Cele noći sam ga samo gledao.”
Slično su prošli i ostali.
Onda je na red došao Dejan. Ujutro se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen.
“Dobro jutro!” Veselo ih pozdravi.
Nisu mogli verovati svojim očima. Upitali su ga: “Šta se dogodilo?” Kako si tako odmoran?
A Dejan im je onako iskusno odgovorio: “Dakle, spremali smo se za spavanje. Pre nego što sam legao, prišao sam Peri otpozadi, zagrlio ga, dodirnuo ga za guzu uz nežan osmeh i poljubio za laku noć. Posle je on cele noći sedeo i gledao me.”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment