Lako je ženama

Lako je vama ženama…

Vi čas posla ujutro ustanete i već ste spremne..na brzaka pantalone ili suknja, cipele ili čizme, ova ili ona torba, ove naušnice, ne one,.. ne, bez naušnica…da veže kosu ili da pusti, smeđa ili bela košulja, ili ona siva, ili ona na pruge…ipak ove cipele.. ne, čizme, hm, ipak one druge cipele…a vidi ovu jaknicu, otkad je nije nosila, super..(ček’ da stavi vodu za kafu)…ipak čizme…i pantalone, i bela košulja..i one naušnice… (prokuvala voda, da zakuva)…ako pusti kosu, da li onda ove naušnice… ili da vežem u rep… jao, a vidi ovu suknju… a ne ide bela košulja… ček’ da proba na onu bež… a one pantalone što je onda nosila… i ona zelenkasta bluza… hm, a torba…našminkate se, sredite kosu, opet se presvučete, bolje ide ova kombinacija uz tu šminku, grudnjak vas žulja, da l’ onaj drugi da obučete…a možda kosu ipak da veže..ma čas posla sve…

U međuvremenu ispeglate sve to što ste htele obući, ispeglate i ono što ćete zaista obući, i čas posla ste spremne…

Dok mi moramo ustati, počešemo se, operemo zube, procenimo da l’ je brada već za brijanje ili može i danas… Ocenimo da može i danas…obučemo se i to ne tek tako nego ono prvo što vidimo a da je čisto i celo…pitanjem potražimo odgovor na večnu tajnu gde su nam čarape.. Počešemo se opet…muka…šta da vam kažem…

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati