Кiša, kiša, kiša, hladno… kakvo užasno vreme. Gde god da sednem ladno mi, navuko sam neki stari pleteni pulover al ne pomaže. Na jednom mestu u kuhinji je prozor razbijen, probao sam rupu da zapušim parčetom nekog ćebeta al nije baš da mi je uspelo. J*bem ti vikendicu. Кad je Džoni pričao kako ima vikendicu, nisam je vako zamišljao, već tri dana sam ovde a uopšte se ne osećam bolje. Ujutru se zagrejem tako što uradim dvajes sklekova, a uveče tako što ga izbacam pod jorganom. Sveukupno, četvrti dan kako se ne tuširam, nema šanse u onom frižideru od kupatila. Valjda zbog toga, u kombinaciji sa ne menjanjem gaća, izašle mi neke crvene pege po glavonji. Nisam imao nikakvu kremu pa sam namazo labelo. Odma sam svatio kakvo sranje sam napravio pa sam nožem skinuo vrh labela, sve drugo bi vodilo ka bizarnosti. Operem nož, smrznu mi se ruke. Zamislio sam reklamu za labelo, kako tip jedri na talasima a onda izvuče labelo i premaže k*tu. To bi bilo interesantno.
Hteo sam malo da pobegnem iz grada, da probam da je zaboravim. Zamišljao sam kako se ujutru budim rano, umijem se bistrom vodom, prošetam šumom međ borovima, pojedem jak i zdrav doručak, onda malo cepam drva, založim kamin, onda opet šetnja, vazduh…sve to vodi ranom leganju i zdravom snu. A onda će i glava da mi se razbistri, i misli, i neću više razmišljati o njoj. Naravno, kakva sam somina nisam se do sad budio pre jedanest, što je i logično jer je u sobi tolko ladno da mi se ne ustaje. To je zato što kamin ne postoji, ima neka kvarcna grejalica kojoj rade dva rebra, uz monofaznu struju to greje taman koliko i neonka. Umivao sam se iz neke kofe, pod uslovom da tokom noći nisu upale bube unutra. Rešo ne radi pa nisam odmako dalje od paštete i mesnog narezka, to je uslovilo i da ne mogu da kenjam. Da se šetam isto ne mogu, blato je preko kolena, da mogu da se kešam po lijanama pa još i nekako. Samim tim, drva nisam cepao, a i da sam hteo nemam sekiru. Tražio sam je u ostavi, al sve što sam našo je tegla nekakve turšije, ili pekmeza, po izgledu se ne da zaključiti, da mirišem nisam hteo a ni da otvaram, samo još duhovi fale.
Sve je krenulo naopako!
Rešio sam da se ipak vratim kući i zahvalim Džoniju na ključevima od vikendice. Lakše ću je preboleti tako, uz normalnu klimu, pivo i internet…
Sad će dve nedelje kako me je napustila Mirsada, moj eksterni hard disk sa svim filmovima, igrama i muzikom. Tako mi i treba kad čupam iz struje na živo, j*bo me prst kojim me mrzelo da klikćem, lepo ne znam šta bi sa sobom sada…
Autor: Dudarim
Be First to Comment