Glasnije za ajvar, + koješta

Volim kad stvari imaju red, red je ovih dana bio narušen. U utorak mi je u gostima bila Marta, donela je kutiju nekog soka, ne znam od čega, od nekog voća valjda ili od čega se već sokovi prave. Morao sam da premeštam ajvar da bi uglavio sok u frižider pošto ona nije htela da ga pije. Ne znam ni zašto ga je donosila ako nije htela da ga pije, pila je neki vermut koji mi stoji na polici ko zna od kad. Sve me je to blago iznerviralo, posle moranja da usisam sobu i operem čaše, morao sam i da premeštam tegle po frižideru.

Ispostavilo se da ima dobar cug, ne pamtim je takvu, sljuštila je vermut skoro do kraja. Nije doduše bila puna flaša i nije bila litarska, al ono. Sećam se kad smo bili na onom jako dugom raspustu između srednje i faksa, i sreli se u gradu i pričali lice u lice. Rekla mi tad da smrdim na alkohol, moja opaska je bila da alkohol ne smrdi nego da ima ugodan i rezak miris koji te tera da ga obnavljaš, ali žene vole kad teraju inat pa je insistirala da smrdim na alkohol. Onda sam ja njoj reko da smrdi na jagode, i stvarno se osećala na jagode. Prigovorila je da su jagode jako zdrave i da lepo mirišu, i da je to voće koje najviše voli, i da ga je jela celo veče i da je srećna zbog toga što miriše na jagode. Naravno, probao sam da objasnim kako je alkohol jako zdrav, da je to voće koje najviše volim i da sam ga pio celo veče i da sam srećan zbog toga što se osećam na alkohol, te da ću u vrlo skoroj budućnosti biti još srećniji. Alas… ni da čuje. A evo je sada ovde, kod mene gajbi, ljušti vermut… no dobro.

Sa njom se inače dosta dugo nisam video, i mnogo smo fino proveli to veče. Pričali smo baš koješta, i dogovorili se da se opet vidimo u četvrtak. U četrvrtak mi se na vratima pojavila sa kesom mandarina, koje nije htela da jede. Ja nisam gadljiv na mandarine ali ih retko jedem, a ove su izgledale i mirisale kao da imaju koštice, a mrzim te mandarine s košticama. One koje imaju koštice imaju i tvrdu koru koja se teško ljušti, mirišu polu slatko polu kiselo i farbaju ruke baš dosta, naučio sam da ih prepoznajem i izbegavam. Nisam imao gde s tom kesom pa sam je stavio na cipelarnik. Ajvar i mandarine van poretka, osetio sam se ugroženo u rođenoj kući. Ipak, i to veče je bilo dobro, nastavili smo gde smo prošli put stali, a završili smo nekako prerano jer je ustajala ujutru zbog posla. Idealno za oboje, nastavak druženja dogovorismo za subotu.

U subotu je došla s dve flaše vina, fala kurcu. Još kad bi pojela mandarine i popila onaj sok, da ne smetaju. Uglavnom smo pričali o tome kako smo se ranije redovno družili, kako smo u međuvremenu postali drugačiji i o ostalim nepromenljivim stvarima o kojima ljudi vole da tupe dok piju. Ja sam sedeo na stolici a ona naspram mene u fotelji kojoj se obara naslon pa je zauzela prilično udobnu pozu, i za svoja leđa i za moj pogled. Oči su joj se zamaglile a obrazi zacrveneli, ali to je i dalje bila Marta. U jednom trenutku je ustala, i prišla da promeni redosled pesama u vinampu. Nagla se pored mene i dodirnula me ramenom i kukom, sledio sam se. Čovek sam, iznad svega. Pitala me šta mi je. Stajala je ispred mene, a ja kako sam sedeo uhvatio sam je oko struka, privuko sebi i poljubio u stomak. Otišla je, nakon petnest minuta aprijatnog monologa. Zvučala je kao Baja Patak kad sere sestrićima jer ne štede nego rasipaju pare na sladoled i koješta, pare su bile njeno vreme, sladoled – ja idiot, a koješta je koješta…

U nedelju sam sedeo sam, pio sok i jeo mandarine. Pripalo mi je muka pa sam i povratio. Ipak, ajvar je bio na svom mestu i sve je opet imalo svoj red.

Autor: Dudarim

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *