Pomažem ženi oko njenog posla, tako što razvozim njene proizvode na kućne adrese kupaca. Uglavnom fini svet, uglavnom…
Odem pre neki dan da dostavim paket proizvoda jednoj gospođi, zvonim, do kapije dotrčavaju čivava i neki rundavi rasterivač živine, čini mi se od majke pulinke i oca nekog neznanog junaka. Izlazi ubrzo i gospođetina, i tu kreće triler.
– Dobar dan, oće’l kera?
“Ma kakvi, pa to su moji pačići, uđi slobodno!”
Nije ni završila rečenicu, ova čivava mi se zakuca u levu nogu i krene da mi kida trenerku.
– Gospođo, možete li da je sklonite, pašću preko nje.
Nisam ni završio rečenicu, ovaj rundavi mi se okačio oko desne noge i krenuo da me kreše u cevanicu.
Gospođo, molim vas…
Ona se okreće, odmerava me i konstatuje,
“Idi u p*čku materinu, pa ti si lep čovek, gledam na slikama na ženinom fb, gadan si baš, nisi uopšte fotogeničan, a lep si da ideš u k*rac.”
– Hvala gospođo, samo ako možete pse… Ona će krajnje suptilno…
“Piksi, Breno, koji vam je k*rac, ostavite čoveka, fuj to…”
Piksiju i Breni puca bulja za njene “komande”, čivava mi sad već pangluje skočni zglob i otvara tetive, a rundavi me uredno i dalje odvaljuje u nogu. Idemo kroz poduže dvorište, ja pokušavam da ostanem na nogama, šeledam sa sve paketom, stižemo do terase. Tamo njen muž, u krvavoj atlet majici, na stolici, glava zabačena unazad, oči polu otvorene, usta razjapljena, ne daje znake života. Lept*jebo ova roknula muža, seme ti j*bem Nebojša ti si sledeći, ženo gde si me to poslala. Hoću kući…trne mi leva strana tela, gledam kuda da bežim kad ona počinje…
“Mi cepamo višnje, a Rajko zaspao, a malo je i popio”.
Oko Rajka 15 praznih flaša piva i litra vinjaka, za svaki slučaj. Rajko se raskovo od alkohola dok je cepao višnje, sav se isprskao od višanja, ja pomislio krv, reko ova ga izrokala. Čujem ga, hrče kao grizli, dobro je, živ je jebote.
– Gospođo, hoćete molim vas da stavite Brenu u neki akvarijum, da me ne grize više?
“Zašto u akvarijum, ona je pas!”
– Zato što se ponaša kao mešanac aligatora i pirane! Kida mi nogu celo jebeno popodne!
Uzima je uvređena u naručje i započinje novi poslovni razgovor sa mnom.
“Lepi, jel te zanimaju višnje?”
– Gospođo, zanima me gde da spustim ovu kutiju i još više me zanima da li će Piksi da svrši uskoro, mislim vi ga bolje poznajete, koji mu je tajming, jer se žurim.
Baca pogled iza mene i kezi se u delirijumu!
“Cile, pa ko se to meni budio, ljubav moja, beba moja!?
Okrećem se, smrzava mi se levo jaje u sekundi, prilazi mi Cile, jebeš mi sve, ono je miks grizlija i rotvajlera. Ja sam na ivici suza, a Cile mi prilazi, odmerava me, u pogledu mu vidim da se još uvek nije odlučio dal će da me izujeda ili da me jebe, a i ja još uvek nisam siguran šta mi je manje bolno. Hoću kući, biću dobar… Boško, daj jedan grom i budi precizan pliz.
I bi čudo, Cile mi je bio spas, da dobro ste pročitali. Cile prilazi i počne da me zapišava, što mene, nego zapišava i Piksija. Piksi me pušta i beži, ja puštam paket i bežim, gospođa viče za mnom “idite betonom, nemojte travom!”.
Reko gospođo, vi idite u p*čku materinu! U tri p*čke materine!!!
Dolazim kući, skidam sa sebe tragove bluda, ona me pita “pa što si nervozan?!?”
– Nisam nervozan, nego sam izujedan, izjeban i popišan. Izvini što nisam došao sa harmonikašem i konfetama! Više me ne šalji nigde, dajem otkaz! Bolje da sam snimio neki tajlandski sado mazo akcioni, isto bi prošao, bar bi neke pare uzeo!
Ulazim u kadu…
Pare!!! J*bote, pa ja nisam naplatio paket!!!
Živote, puknuta gumo od gaća! Ob*siću se u utorak, danas ne, danas otkazujem sve poslove!
Odjava. Nebojša.
Autor: Nebojša od Zrenjanina
Be First to Comment