Dolazim odmah

Situacija je takva da moja majka živi u Požarevcu a ja u Bgu. Zbog cele ove situacije se dugo nismo videle, ali se čujemo.
Deo razgovora:

22:05h
Zvrrrrr
Majka zove.

– Ćao majka! Šta se radi?
– Evo drndam mobilni. Ležim. Odmaram. Nego mi krivo!
– Šta ti je, majka, krivo?
– Sada ne radim par dana, a ne mogu da dođem kod tebe. Ni ti ne možeš da dođeš kod mene, nemaš auto… …. I sve je bez veze.

– Mogu ja majka da dođem kod tebe!
– Ozbiljno?! (Čujem joj u glasu da se raduje i ne veruje u isto vreme) Kada možeš?
– Evo mogu odmah!
– Kako bre odmah? Šta pričaš?
– Lepo! Spakujem koferče. Sredim se i izađem sada da se šetam po gradu i pevam po ulici pesme koje se vlasti ne sviđaju i sigurno će me marica dovesti u Požarevac. Tu je zatvor.
– Neka onda. Ništa. Nemoj! Dobar je i video poziv. Šta mu fali…

Ispunjavam sve želje! Jer, samo je jedna, majka! 🙂

Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Marijana Godan)