Antologija crnog humora

“Bili dva brata, jedan ode u vojsku, a malo pre toga se oženio. Posle šest meseci zove on brata da ga pita kako je kod kuće, a razgovor teče ovako:

– Alo, brate, ja sam! Šta ima novo?
– Nema ništa.
– Kako bre nema ništa? Šest meseci se nisam javljao, nemoguće da nema ništa.
– Ima. Lipso Džeki.

– Kako bre lipso Džeki? Pa Džeki je bio mlad ker, što da lipše?
– Ubola ga Ruža.
– Koja bre Ruža? Naša krava Ruža??? Pa Ruža bila mirna krava, svi je voleli… Što da ga ubode?
– Munulo je bikče.

– Koje bikče? Ružino bikče? Pa i ono bilo mirno, svi se igrali s njega…
– Pa kad je pala greda od štalu, ono skočilo i munulo Ružu…
– Koja bre greda od štale? Pa skoro smo štalu renoviralli, grede bile nove…
– Pa greda nagorela pa pala…

– Kako bre nagorela? Od čega?
– Pa uvatilo!
– Od čega bre uvatilo!!!
– Pa kad se zapalila kuća doletela varnica i pala na senjak u štali, pa vatra zahvatila štalu…

– Kad se bre kuća zapalila???
– Pala sveća.
– Koja bre sveća?
– Pa kad smo saranjivali mamu padne sveća, zapali se zavesa i upali se kuća…

– Umrla mama??? Što bre mama da umre?
– Od žalosti za tatu.
– Šta je bilo s tatu?
– Pa kad je tata našo snajku sa komšiju kako se valja po krevetu, on svisnuo od muke, a mama svisla od tuge za njim…
– Pa čekaj, al te ja pitam šta ima novo ti kažeš lipso Džeki, j*bao te Džeki.”

Preuzeto sa tviteksa: Komšija opsnih namera