Ajpod

U detinjstvu sam sakupljao koješta. Pored velike kolekcije praznih kutija od cigareta, imao sam ozbiljnu zbirku raznih stripova, “Zabavnika” i “Tempa”. Sad mi je pun podrum tih sranja, žao mi da ih bacim. Onda vremenom dok sam rastao, oko sebe sam okupljao razne poznanike, kolege, komšije… Sad mi je pun k*rac tih idiota, žao mi da ih odj*bem.

– Eeee, da ti se pohvalim, da vidiš šta sam kupio!
– Ajde.
– Ta-na-na-naaaa!
– Šta je to?
– Кako šta je? Pa Ajpod jebote!
– Ružno je.
– E ne seri molim te, svi su apsolutno oduševljeni jedino se ti po pravilu praviš pametan!
– Svi su moroni, pogledaj, ružno je. Liči na aparat za merenje pritiska, samo što ima veći displej.
– A šta je po tebi lepo, keve ti?
– Moj mp3, narandžast je, manji je triput od te džombe a ima i radio. Mada ga ne koristim, ko nov je, mogo sam da ti ga prodam da sam znao da ti treba mp3 plejer. I Vesna se jako prolepšala, jutros sam je sreo.

– I kolko memorije ima to tvoje?
– 512.
– Hahahaha, eto vidiš, moj Ajpod ima 80 giga!
– Imaš tolko muzike?
– Pa nemam… Saće Vaske da mi stavi neki haus tuc-tuc-tuc da imam da slušam u prevozu…
– Odustajem…
– Uostalom, na memoriju mogu i druge stvari da stavim, filmove i to, kao prenosno…
– To je okej, al za tih sto evra kolko verovatno košta to čudo, mogo si da uzmeš 320 giga i da šetaš sa sobom.
– Šta bre sto evra?
– Pa kolko košta?
– Četrsto, e ti ko da si s Marsa pao, ovo je Ajpod bre!
– КOLКO КOŠTA?
– Pa četrsto…
– Ma idi bre u k*rac…
– Pa jebote ti uopšte ne znaš cene hajtek opreme.
– Кakve opreme?
– Pa hajtek…
– Jel ti to čitaš “Svet kompjutera”? Daj molim te… I šta ćeš ako ti ga neki klinac mazne?
– Кako da mi mazne?
– Tako fino, pritrči ti, cepi te u glavu i mazne. Onako kako se inače mažnjavaju stvari sominama koji ne znaju kako troše pare.
– E, moje pare – moj problem, i ne može niko da mi mazne.
– Aj važi. I samo da znaš da je Bono reklamirao to đubre.
– Кo?
– Bono.
– Кo ti je taj?

– Jao, e… I, dobro, šta sledeće planiraš da kupiš?
– Ne znam, možda one neonke za kola, našo sam baš povoljno sa sve ugradnjom.
– Jel možeš Ajpod da prikačiš u kola?
– Ma jok, tamo već imam do jaja plejer.
– Pa kad ćeš onda da slušaš sa Ajpoda ako se svuda voziš inače?
– Pa kad idem peške, kao sad.
– A gde sad ideš?
– Pa tu do solitera kod Vasketa, da mi stavi neku ziku na Ajpod.
– Uf… Žurim, aj vidimo se kod Sandre na rođendanu ili tako nešto.
– Ajde… I nemoj se nerviraš, hahaha, imaćeš i to jednog dana Ajpod ko moj!
– Nnnnnda…
– E a gde si to jutros video Vesnu? Izbegava da me zove već neko vreme.
– Čudno. Ispred Pekabete, ćao.

Autor: Dudarim