Zlatna ruda

U zlatnom rudonom naselju u u Africi, pre mnogo godina, živeo je jedan oženjeni par. Ime im beše Schmidt. Bili su istom deset meseci u braku. Jednog dana kada se g. Schmidt vratio iz zlatnog rudnika, obdari ga njegova supruga prelepim darom. Rodila mu je sina teškog 5,5 kg. To je g. Schmidta toliko razveselilo da je odmah obavestio redakciju u obližnjem gradu da pošalje k njemu novinarskog izveštača, jer da je našao komad 5,5 kg teške rude. G. Schmidt je smatrao da je njegov sin vriedan toliko koliko vredi 5,5 kg zlatne rude.

Drugi dan odmah bude novinar poslan g.Schmidtu da njegovu sreću objavi u dnevnim novinama. Kad je novinar došao u stan nije našao g, Schmidta kod kuće. Gđa Schmidt nije ništa znala o pozivu novinara, pa se između gospođe i novinara razvio sledeći razgovor:

Neko kuca na vrata…

Gđa: Slobodno.
“Da li je g. Schmidt kod kuće?”

Gđa: Nije
“Ja sam čuo da je g. Schmidt našao 5,5 kg tešku zlatnu rudu.”

Gđa (dosetila se da je to šala): Jest
“Možete li mi pokazati tačno ono mesto gde je on to našao?”

Gđa: Ja se bojim da g. Schmidtu to ne bi bilo drago, jer mi je rekao da ga nikada nikom ne smem pokazivati.
“Je li taj rudnik daleko odavde?”

Gđa: Nije, on je veoma blizu.
“Je li g. Schmidt dugo radio dok je našao tu rudu?”

Gđa: Po prilici devet meseci.
“Je li on prvi koji je taj rudnik pronašao?”

Gđa (smijući se): On misli da jeste.
“Je li posao bio težak za kopati?”

Gđa: Jeste isprva teško, a posle sve lakše i lakše.
“Je li bilo mnogo vode u rudniku?”

Gđa: Upravo dovoljno da se moglo lakše kopati.
“Mislite li da još ima zlatne rude u istom rudniku?”

Gđa: Nadam se da će biti, ako se bude dosta kopalo.
“Je li bilo teško izvaditi rudu?”

Gđa: Jeste, znate prvo vađenje je uvek najteže.
“Da li je ruda bila na nezgodnom mestu?”

Gđa: Nije.
“Da li je zemljište opštinsko ili privatno?”

Gđa: Privatno.
“Je li g. Schmidt došao do dna?”

Gđa: Nije, ali je nekoliko puta bio sasvim blizu.
“Mislite li da bi g. Schmidt prodao taj rudnik?”

Gđa: Nikako, jer ga jako raduje da može u njemu raditi.
“Jeste li mu i Vi pomogli u kopanju?”

Gđa: Ja sam sve moguće činila.
“Da li je g. Schmidt počeo ponovo kopati?

Gđa: Nije, ali sam mu sinoć rekla da bi trebalo ponovo početi.
“Ruda pripada samo g. Schmidtu?”

Gđa: Zaista samo njemu.
“Da li bi ja mogao videti tu zlatnu rudu?”

Gđa: Kako da ne. Reče i ode u drugu sobu, pa mu donese sinčića 5,5 kg teškog.

Negde sa iMterneta