Radim u Onkološkom institutu. Posmatram ljude oko sebe. Većina njih su žene, one koje su prošle pakao bolesti. Sve su lepe i doterane, sa onom sjajem u očima koji život znači. Sve su osetile blizinu odlaska i sada znaju da cene život. Jedna ne skida osmeh sa lica dok priča telefonom sa drugaricom, druga čita knjigu i uživa u tome, treća detetu zadaje zadatke koje treba da obavi dok se ona ne vrati kući i sve se smeju. Valjda ih je bolest naučila da vole život.
Negde sam pročitala da treba voleti svoju bolest. I one isto su to naučile i one veličaju ono što su mogle izgubiti i….žive….raduju se i bez obzira gde su, a verujte, ovde uopšte nije lepo.
Tako dragi moji, svi Vi, kojima Bog nije dao žuti karton, volite to što imate i ne dozvolite da vas bolest uči šta znači život. Živite ga, uživajte u svakom momentu sa Vama dragim osobama. ❤
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment