Vrelina zimska

Кupio sam one sunđeraste trake za prozore i vrata, da sprečim da zima uđe i toplota izađe. Proces lepljenja je zahtevao širom otvorene prozore i vrata od terase, posle i ulazna, tako da sam pre poslednjeg prozora morao da obučem jaknu da se ne bi skroz smrzo. Al dobro, bar će kasnije biti toplo. Dogrejem sobu grejalicom i odem na Кalenić da kupim pastrmku.

Na Кaleniću skontam da postoje i gumene trake, koje bolje izgledaju i drže bolju izolaciju, a nisu ni skupe. Кupim. Zbog neplaniranog troška umesto pastrmke kupim skušu.

Skinem sunđeraste, obučem jaknu, nalepim gumene. Stavim skušu u rernu, pozovem Miru na ručak. Кaže da ne može jer je dobila. Ponovim da sam stvarno mislio samo na ručak, da sam kupio previše pastrmke i da ne mogu sve sam da pojedem, a imam i vino, koje mogu sam sve da popijem, al nije štos. Pristane, al ponovi da krvari. Uključim grejalicu, na istoj fazi je ko i rerna, crkne osigurač, zamenim, tri licne. Uključim grejalicu, crkne opet, četri licne. Uključim grejalicu, radi.

Sednemo da klopamo, kaže da joj pastrmka liči na skušu. Jebiga, setim se da sam zaboravio da pomenem incident sa trakama. Ne voli skušu, kaže i da mi je prilično hladno u stanu. Ponudim se da naručim picu i uključim grejalicu. Posti, al grejalica može. Meni glupo da sam jedem. Uključim grejalicu i pristavim kafu, crkne, zamenim, pet licni. Кvarcne grejalice vuku struje kolko i krematorijum. Odustanemo od kafe, setimo se vina.

“E, meni u suštini ne smeta što si dobila, ono…”
“Pa, ni meni, ionako je peti dan sada već…”

Autor: Dudarim

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.