Živim u malom primorskom gradiću. Svi smo u dugovima do grla. Turistička sezona ravna nuli – nikoga nema, niko ne dolazi, niko se ne najavljuje da će doći. Na Uskrs, iznenada kod Mila u pansionu, dođe neki Amerikanac. Traži apartman. Ima slobodnih! Amerikanac ostavi 100$ na recepciji, uze ključ i ode da obiđe apartman.
Milo zgrabi lovu i otrča do mesara da mu vrati dug za nabavljeno meso. Mesar uze pare i ode da plati dug svom dobavljaču. Ovaj je brže-bolje otrčao do farme da plati prase seljaku za koje je dugovao još od Božića. Seljak uzme pare i otrča do lokalne “mlade” koja mu je duže vreme davala na kredit i zapretila da će početi uračunavati i kamate. “Mlada” dotrča u Milov pansion da plati dugovanja za sobu još od prošle godine. Milo uze pare, a Amerikanac siđe u tom momentu i reče da mu ne odgovara apartman. Milo mu vrati njegovih 100$ i Amerikanac ode.
Svi u našem mestu su zaključili da iako nije bilo neke velike zarade od tog Amerikanca ali barem su uspeli vratiti dug i da nema razloga za brigu.
Vidimo da rešenje postoji, samo neko treba da nam pozajmi početni kapital bez kamate. 😉
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment