Treba da ti je svejedno

“Učim da postanem j*bobriga, ili što bi rekao dobri, stari Balaš: “malo šta me pomera i dotiče…” ; ili slavni Bora Čorba: “imam svoj mali svet i oko njega kineski zid”.

Osobito mrzim različite tanjire, čaše, šoljice za kafu…
Kad sam presložila kuhinju, u istu sam dovukla muža i strogo 38 puta naglasila: “NA GORNJOJ POLICI JE SVE ZA GOSTE, NA DONJOJ ZA NEGOSTE – TJ. ZA NAS!”
Nakon pola sata:

On pije čaj iz šoljice sa gornje police.
Alooo, na gornjoj za goste, na donjoj za nas!
Kaže: “a jesi dosadna, shvatio sam! Gore za njih, dole za nas.”
Pa kad si shvatio, šta će ti ta šoljica ruci?!
Bila mi slatka.
Bit’ ćeš i ti sladak, kad te naflekam, ostavi to. Nosim šolje, perem i brojim, jesu li sve na broju.

DAN 2:

Pije vodu iz dvije čaše za goste.
Alooo, jel’ imaš neki problem sa gornjim i donjim stranama??? Jel’ razumiješ ti….?
Znam, gore za njih dole za nas.
Provociraš me! Iz te čaše ćeš pit’ samo ako ti dođe Merkelova lično u goste. Ostavi to, jebote!
Nosim one čaše, perem, i brojim. Opet. Sve brojim.

DAN 3.
Imamo goste.

Muž nosi dvije čaše sa gornje police, dvije čaše sa donje police, i kaže mrtav hladan:
“Evo njima njihovo, nama naše. Njima gore, nama dole.”
I podijeli one čaše.

Pokupim one čaše i šolje, ako sad sve ne polupam i gore i dole, dobro je.

Treba biti j*bobriga, jer kad si j*bobriga onda ti je svejedno s koje police si uzeo čašu.”

Autor: Esma.