Sve Saša do Saše

Neka žena ulazi u centar za socijalni rad, a prati je ravno 15 dece.

“Au, jekne socijalna radnica. Nisu valjda svi vaši?!” Ma, jesu – odgovori mama tonom koji je odavao kako je već bezbroj puta odgovarala na to pitanje.

“Dobro onda. Moram i vas i njih upisati u knjigu. Recite mi sada njihova imena.” Ovo je moj najstariji sin, zove se Saša – krene žena nabrajati. A ovo je najstarija kći, Saša. Sledeća se kći zove Saša, a onda se rodio sin, Saša.

“Zar se i svi ostali zovu Saša?” – upita, sve ne verujući, zapanjena socijalna radnica. Pa, da…zapravo je to vrlo praktično. Na primer, kad ih zovem na ručak, samo viknem Saša i svi dotrče. Kad želim da zaustavim nekog ko hoće da jurne na put, viknem ‘Saša’ i ko god da je, odmah stane… To mi je valjda bila najpametnija odluka – sve ih isto nazvati.

Socijalna radnica malo razmisli o tim argumentima, a onda oprezno upita: “To razumem, ali što ako hoćete da dođe samo jedno, određeno dete, a ne baš svi?” A, onda ih zovem prezimenom!

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.