Srećan vam rad

Pre par nedelja došli majstori da postave prilaz za osobe sa invaliditetom ispred mog ulaza. Tog dana sam bila posebno vredna. Išla do prodavnice, i vratila se. Sišla ponovo da izbacim smeće i vratila se. Otišla na posao. Pet puta sam prošla kraj ljudi. Jedan lomi beton. Drugi meri. Treći vari metalnu konstrukciju. Svaki put sam se uredno i vaspitano javila. Vraćam se ja sa posla.

– Oooo dobro veče, još ste tu?
– Radimo komšinice da završimo danas.
– Lepo, lepo!
– Nego komšinice, da te pitam nešto. Zašto se stalno smeješ kada prođeš pored nas?
– Ma ništa, onako.

Uđem u ulaz. Pozovem lift. Ma…
Vratim se.

– Hoćete da vam kažem zašto se smejem?
– Kaži!
Zaustavljaju radove.
– To je zbog vica.

Došao čovek u crkvu da se ispoveda i kaže: “Oče grešio sam, gledao sam slike golih žena.”
“Sine, nije to neki greh. To smeš da gledaš. Oprošteno ti je.”
“Oče, ali… Hmmmmm ja sam gledao i filmove znate, sa tim golim ljudima… Znate žene i muškarci…”
“Sine, sve je to normalno. Ništa strašno, nije ti to greh.”
“Oče… Znate, ali ja sam gledao filmove i gde su samo te nage žene… Razumete…”
“Shvatam sine, ali ni to nije greh. To smeš da gledaš.”
“Oče, šta onda ne bi smeo da gledam?”
Otac se zamisli i reče:” U suštini, ne bi trebalo da gledaš kad neko vari.”

Majstori stoje, ćute, tek ovaj što je variometalnu konszrukciju vrisne od smeha 😀
Eto… Zato se smejem kada prolazim kraj vas 😉
Srećan vam rad!

Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Marija Godan)