Spremanje torte

Tačno mi pritisak skoči kad ove žene izbace slike svojih kolača. To ukrasi, to čudesa, to figurice. Ja medvjeda ne znam precrtati, kamoli nacrtati, da ne pričam napraviti. Kod mene vazda nešto traljavo, više šlaga na pločicama nego na torti. Umjesto da okrećem tortu, ja oko nje oblećem. Zamanta mi se u glavi, k’o na ringišpilu. Uhvatim zalet pa u jednom potezu ravnam, kad se izmaknem k’o planina sa uvalom. Neki dan se naljutim i kažem sebi JA TO MOGU.

Odem u prodavnicu, trpam u korpu k’o da je sve džaba. U fazonu sam sad ili nikad. Tri vrste šećera, brašno samo za kolače, nemoj bilo kakvu marku. Sve boje za torte, ma da bude k’o duga. Sabra me gospođa na kasi, pita treba li još nešto? Jesi ti manita? Račun dug k’o rolna toalet papira, smotat ga ne mogu. Bogte mogla sam sve gotovo kupiti, pa piti koktele na terasi i slikati se za fejsbuka. Krenem da pravim fondan, reko ovdje nema šta da se zakomplikuje. Mijesim, dodajem boju i sva mudrost. Da razvučem puče k’o ledenica. Mrvi se, da ima golubova sad bi se najeli. Piše ako ne uspije, nema popravke. Pa šta da popravim, propada kroz prste.

Bacim šta ću. Garant sam nešto zaboravila, k’o kad nikad ne čitam do kraja. Uspjela iz trećeg puta, sva prljava, ali ponosna. Nađem i šablon za figurice. Hoću mače da napravim. Ako ne uspije, kravu ću. Liči na krme po njušci i na slona po ušima. Mačke ni u putu nije srelo. Ajde pile je malo, žuta lopta, kljun nema mudrosti. Pile mi k’o bomba, da se aktivira raznjelo bi pola Rusije. Daj cvijet, to bar znam nacrtati da prepoznaš da je cvijet. Žalostan k’o da je uveno, nema tri latice na sebi, vode nije vidjeo sedam dana. E još ću Snješka probati, ako i njega zaj*bem nema mi pomoći. Tri trbuha, malo crne mase za kapu, koje dugme, za metlu ću otkinuti malo od svoje, k’o da će ko jesti. Nekako ga dovezem do torte, ne dišem da ne ispadne. Taman da stavim otpade mu glava. Kuku zaklah Snješka. Sreća niko ne vidi pa svu onu masu onako sastavim i samo preko torte prebacim. Da je pokrijem nesretnu, ne mogu je golu ostaviti. Istresem sve šljokice i mislim se aj sad nek’ nešto ne valja. Joj torta k’o disko kugla. Oslijepih gledajući u nju. Bacim pogled opet na slike onih žena, baš sam onako ljubomorna.

Imam želju, talenta nemam. Isto k’o i za pjevanje…šteta, a ne izlazim iz kafane.
Pricčam ovo drugarici, kaže seljanko znaš da se ima kupiti gotova smjesa i figurice? Blenula u nju, bolje da je ćutala…

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.