Rodio je tata

Rodio je tata. Tata je napravio. A ti jadna udebljala se, dobila vodu, strije, muči te gorcina, odoše zubi u pm. Jedeš slano i slatko istovremeno, jedeš sve što je jestivo. Kosa ti opada, voda u kolenima. Vilica te boli od žvakanja. Dobiješ brkove i dlakav stomak. Ospe se lice, ospe se noga, ospe se guza. Odeš na porođaj, svi ti ruku guraju kao da je dole tombola. Još samo domar da gurne…

Umreš na porodu, izgubiš živce, odes u pm. Leđa te godinama posle bole, mindža ti ko ribolovačke čizme. Napinješ se, šiju te. Dojiš bebu, bole dojke, bole bradavice, nadošlo mleko, pucaju bradavice – pucaš i ti. Ne mozes da kakiš, ne mozes da piskis. Čistiš se – curi, nosi uloške 40 dana…a tata. Tata je napravio. Pa tatino ime piše u dokumentima u zagradi.

Došla si kući, ne možeš sesti, ne možeš leći. Beba plače, gladna nije, ukakila se nije. Dobijes uz bebu i kofer saveta od babe, tetke, nane, strine, komšinice Sofije i komšije Milana… Te ga ovako, te ga nako. Ukakilo se, upiškilo se – postajes expert za govno. Što je zeleno, što je zuto? Ako nije gladna, onda su grčevi. Pa nosaj, pa kupaj…pa nema spavanja. Jupi imamo zub i opet ujede prokvari sisa boli, ne može da doji. Nervozna plače. Hodala bi, a ne bi. Sedela bi a ne bi. Jednom rukom čuvas bebu, drugom kačis zavesu. Jedno oko pazi na starije dete, a drugo da supa ne pokipi. Legneš zadnja, ustaješ prva…a tata? Onaj što je napravio! Tata se umorio na poslu!!!

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati