U malom lepom hotelu “Turist”, u devet sati ujutro, zvoni telefon na recepciji.
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
“Dobro jutro gospođo Mirjana, na telefonu je Nikola Radić, soba 123. Želeo sam Vas samo pitati u koliko sati se otvara hotelski bar?”
Dobro jutro Gospodine Radiću, hotelski bar se otvara tačno u pet poslepodne.
“Najljepše hvala gospođo. Želim Vam jedan prijatan dan.”
Isti hotel, recepcija, u podne:
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
“E, ćao Miro, ovdje Radić, o’š molim te…mi kažeš kad otvaraju…bar…”
Dobar dan gospodine Radiću, hotelski bar će biti otvoren tačno u pet poslepodne.
“E, super. ‘Fala ti do neba. Aj ćao.”
Isti hotel, recepcija, tri sata poslepodne:
Recepcija hotela “Turist”, na telefonu je Mirjana, kako vam mogu pomoći?
“Zzzzzdravo…m.m.m.mače! Ođe n.n.nikola…e…, kad se otvara… onaj… hik… …b.b.bar?”
Gospodine Radiću, ovo je već treći put da Vam to govorim. Hotelski bar se otvara tačno u pet poslepodne, ali ja ne verujem da će VAS u takvom stanju pustiti unutra.
“Eeee…m.m.mače… …ja n.n.neću unutra… …ja ‘oću NAPOLJE!!!”
Negde sa iMterneta
Be First to Comment