Prvo veče

Dobro se sećam 24 marta 99god. Tek sam napunio 22godine, pustili nas s posla pola sata ranije i došao sam kući neki minut pre 8. Seo sam da večeram i prvi zalogaj prinosim ustima čuje se sirena. Otac i brat mi nisu bili kući, pojavljuje se keva izbezumljena i nudi mi bensedin. Reko to ti popij i idi smiri ćerku, moja sestra tad bila dete uplašila se plače. Zvoni neko na vrata, otvorim a ono jedan mali iz zgrade koji nema roditelje uplakan kaže MIKI JEL MOGU KOD VAS, BABA MI NE VERUJE DA JE POČEO RAT, ajde upadaj.

I tad shvatim da smo mi u prizemlju naj*bali jer ljudi histerično silaze sa spratova i beže u podrum ali sve svoje stvari koje su poneli ubacuju kod nas u stan. Sećam se tog prvog jutra jedva sam se probio preko 20 kofera do wc i posle uz kafu gledao tuđe albume sa slikama.

Ali da se vratimo na prvo veče. Ja kao neko ko je klaustofobičan utripujem da će nas sravniti sa zemljom i da je bolje da izađem napolje nego da budem zatrpan. Izađem ispred zgrade i gledam kako reka ljudi panično trči prema skloništu sa kesama, ćebadima, torbama…

I zapadne mi za oko lik koji nosi samo usisivač i trči s njima, lepo pod miškom i ono crevo oko vrata. Nikad nisam shvatio za koji k*rac mu je trebao usisivač. U tom trenutku ukapiram da moram da kupim što više cigara jer sam jebeni zavisnik i sad i ja trčim ali do trafike. Taman da dođem na red ostale samo 4 pakle Kenta i jedan LM pojavljuje se milicija i viče SVI ODMA KUĆI. Zgrabim te cigare i vratim se u stan a ono bioskop 20 ljudi gleda tv i psuje. Naravno baba je zvala na fiksni u ponoć da nam kaže SVI ĆEMO UMRETI i tako se završi to prvo veče.

Autor: MIKI Mjau