Bio jednom jedan vodoinstalater. Zvali ga Mile “Zlatno govno Leštana”: onako krakatom i visokom, sa rukama do zemlje, za njega nije postojala nijedna kanalizaciona cev koju on ne bi rukama odčepio. Vadio je Mile iz cevi i pacove i kese i kučiće i mačiće, baš sve što je moglo da se uvuče u kanalizacionu cev i da crkne tamo.
Jednom ode on tako kod jednog dede da mu proveri nešto septičku jamu, beše zima, a on bio pripit. Digne poklopac i dok je gledao u rupu, oklizne se, upadne u jamu i udavi.
Deda dođe, vidi nema Mileta, ispsuje ga u sebi misleći da je otišao kući, zatvori poklopac i ode u kuću.
I tako, Mile osta u onim go*nima sve do proleća. Izvadili ga iz rupe tek kada je došla cisterna da prazni jamu. Bio je super očuvan, sa blaženim i spokojnim osmehom na licu, k’o da se juče udavio…
I šta sad ja hoću da kažem ovom pričom?
Pa ništa, eto život vodoinstalatera je jedno jako opasno i teško zamimanje, kao što vidite. Tako da kad vam dođe u kuću i naplati 6000 zamenu kazančeta za vodu koje traje 10 minuta, vi se setite ove tužne priče o Miletu, pustite koju suzu, platite mu sirotom uslugu, pa ga tek onda na kraju izudarajte ko vola u kupusu, uzmite svoje pare natrag i izbacite na ulicu…
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Goran Stevanovic)
Be First to Comment