Post pre posta

– Pa de si Dudi ljubi te ujka Šule, sto godina se nismo videli, asi porasoooo!
– J*biga, jesam se ugojio, kad smo se mi uopšte poslednji put videli?
– Ja mislim onomad na tetka Ružinoj sarani, bre, viđamo se samo kad neko umre, ko da nismo familija…
– Da, to ili kad neko od vas reši da kupi komp…
– Hehe, nemoj si kvaran, nećemo mnogo da te gnjavimo, saće ujna Stana da donese slaninicu i rakijicu da se malo zagrejemo pa da vidimo šta si nam to dono i kakve su cene…

– Meni može samo kafa, postim j*biga.
– Postiš? Daj ne glupiraj se, ujnaaaa, naseci bre to više i donosi, hehe…
– Neću stvarno, ozbiljno, postim. Sve ful, klopa, piće, da imam šta da jebem verovatno bi i to ostavio po strani, stvarno hvala.
– Ti znaš da sam ja bio u crkvenom odboru, jel znaš? To su bre sve p*čka do p*čke! Znaš kaka domaća slanina, saće ujna da naseče…
– Ne postim ja zbog crkve, nego da mi se izduva mješina, i creva i vene malo iskuliraju. Pokojni deda Živan je uvek postio, znaš i sam kako je uvek bio vitalan.
– Jes bio vitalan dok ga prikolica nije pogazila u pedes šestoj, kažem ti ja da ne valja da se posti, stvarno nećeš slaninu?

– Stvarno. Ako hoćeš spakuj mi komad pa ću da ponesem burazeru, on ne posti.
– Dogovoreno! To je pametan čovek. Daj da vidimo kakve su te cene dok ne stigne kafica, ouuu vidi al je ujna naseklaaaa…
– Doneo sam ti tri varijante, ova najskuplja je šesto evra sa monitorom i ima sve o čemu smo pričali, ova za četrsto…
– Ta za četrsto, ta mi bolje zvuči, šta tu sve ima? Uzi malo slaninke…
– Pa tu je najveća razlika u monitoru, što se razlike u ceni tiče.
– Jel to onaj plazma tanak ko što u banci imaju? Majku im j*bem sa svim kreditima i kamatama. Saćemo ovo doduše da kupimo na kredit, al inače kradu kako stignu… Jeboi Dinkić. Nemoj mi molim te nešto što zrači, pa da zviznem pre vremena hehe, uzi bre malo…
– Nije taj monitor, taj ide uz onaj od šesto.

– Evo mili kafica! Sa sve ratlukom, kod nas nema da nema!
– E fala ujna, jao, e, zaboravio sam da ti kažem da postim, jel ti nije teško opet da pristaviš samo bez mleka?
– Pa kako postiš kad jedeš slaninku?
– Ma ne jedem, sad sam baš pričao ujki…
– Neće budala, sad mi je pričao kako oće da se zamonaši i postane peder, jede neko cveće pusti ga…
– Pa što ne uzmeš makar malo ljubi te ujna, nije ona tolko masna, baš je mesnata, doneo Rale iz sela sad baš…
– Jel možeš molim te novu kafu?
– Ma može, može… Al uzmi ti malo zamezi slobodno, nećemo mi da te cinkarimo, evo ujna neće ni da gleda!

– Ja sam rešio da mi uzmemo to od četrsto, ti kažeš da valja, onda mora da bude dobro!
– Ne kažem ja da mora da valja, ali u suštini to ti je dovoljno da…
– Onda dogovoreno! Pa ako se nešto ne snađemo mi će te zovnemo.
– Jel si ti beše išo na neki kurs ranije, nije vam firma plaćala obuku?
– Ma jeste, al nisam ja to mnogo išo, ko im jebe mater, šta ima da mi plaćaju, ne treba mi ništa od tih govnara. Sam ću da vidim šta mi treba, ili ako se ne snađem ti si tu hehe…
– Ajde videćemo…
– I da, kako s posla da prebacim one smešne stvari? Znaš ono majmun koji šora sebi u usta, pa onda kad su tukli p*dere, pa žena s konjem i to? Jel to može da stane na jednu disketu? Mogu i tebi da snimim ako oćeš, ima na poslu pun k*rac tih disketa, mada ti to verovatno već odavno imaš kad si takav haker hehe…
– Dogovorićemo se sve kad ti stigne komp, moram sad da palim na faks, ajde čujemo se koliko prekosutra.
– Ne zaboravi slaninče za burazera, i molim te prestani da glumiš ta ludila sa dijetama, sledeći put da krkamo ko ljudi!

Autor: Dudarim