Ona strana zida

U vrtu jedne ludnice sretoh mladića bledog lika, lepog i čuđenjem obuzetog. Sedoh kraj njega na klupu, te ga upitah: “Zašto si ovde?”

On me pogleda zapanjeno, pa reče: “Pitanje ti je neumesno, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je hteo i moj stric.

Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji bi trebalo da se ugledam.
Moj brat je mislio da treba da budem kao i on, dobar atleta.Tako su i moji učitelji: doktor filozofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki je od njih hteo da budem odraz njegovog lika u ogledalu. E, zato sam došao ovde.

Ovde mi sve deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam.”

Utom se iznenada okrenu ka meni i reče: “Nego, reci ti meni, da li su i tebe ovamo takođe oterali obrazovanje i dobar svet?”
A ja odgovorih: “Ne, došao sam u posetu.”
On reče: “Aha…ti si, dakle, jedan od onih što žive u ludnici s one strane zida.

Negde sa iMterneta

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *