Odlazak

Pakujem stvari u kofere ne za odlazak na odmor nego za odlazak odavde zauvek. Otac od nervoze kao nesto radi po kuci, majka u kuhinji sprema ručak. Gledam oko sebe i gde god mi se pogled zaustavi po neka uspomena na detinjstvo, odrastanje. Ulazim u svoju sobu po neki autić iz detinjstva, da i njega ponesem i setim se prvog razbijenog prozora u mojoj sobi, na moje prvo sranje 🙂 Na prvo ono sranje kad napraviš a majka ti kaže: “OĆEŠ DA TI SAD J*BEM MATER. 🤣

Izađem na terasu da vidim šta to ćale radi i setim se da sam tu zapalio prvu pljugu pred njim. Legenda mi je tada rekao. Da te bijem neću( i nikada me nije udario NIKADA) sam ćeš se tući zbog te odluke. A ako ćeš već da pušiš onda ćeš pare od užine da odlučiš na šta ćeš da trošiš, ja niti imam niti hoću da te trujem.

Na terasi stoje štapovi za pecanje na koje me je prvi put poveo kada sam imao 5. godina. Bilo je sjajno i uvek sam voleo da idemo na pecanje. Pitam ga šta radiš na terasi, kaže ma pusti me u p*čku materinu ne mogu da nađem štap i mašinicu, kaže mi znaš onaj sa Shimao mašinicom… Stoji ispred njega jbt. Sve mi je bilo jasno. Odem u kuhinju pitam kevo šta ima za klopu ona kaže neko meso sa krompirićima, znaš sine ono što ti voliš. Pogledam je za sudoperom ona briše suze. Reko kevo što plačeš, šta ti je? Odgovor me ub*o. Kaže, ništa sine. Sečem neki luk pa mi suze oči. KOJI LUK JBT NIGDE LUKA OKOLO!!!

Tada shvatam da je sve otišlo u p*čku lepu materinu. Ostaju sami!! Sestra se još pre 6. godina udala i otišla, dođe za Božić i za slavu. Mada na poslednjoj nije bila(kaže imala je poslovne obaveze). Nikada neću razumeti njen odnos sa njima, da smo mogli da biramo roditelje bolje ne bih izabrali. A i da mogu da biram ponovo bih birao da se rodim kod njih, predivni ljudi. Da se razumemo nisam bio od onih što sede i leže kući i čekaju da mu roditelji daju kintu. Od svoje 19 radim bez prekida. Od razvoza robe, preko molersko farbarskih radova do rada na mašini za obradu metala. I nikada, ali nikada nisam imao dovoljno da meni sve bude OK i da mogu da učinim njima neku milost, da im vratim nekom pažnjom bar mrvicu one pažnje koju su oni meni posvetili od pelena do dana današnjeg, da im platim neku banju ili odmor. Ne idem zato što želim, nego zato što moram.

Nisam tatin i mamin sin kojima je sve obezbeđeno i na tanjiru. Moram da odem da obezbedim sebi da mogu sutra svojoj deci da dam kada se rode i odrastu, da ne moraju i oni da odu na ovakav način. SEBIČNO, JADNO, BEDNO ne mogu sebe da prepoznam u tome, ali ako želim da steknem bilo šta, moram.

Seli smo da ručamo, avion mi poleće za 6. sati. Ali pošto sada moraš da budes dosta ranije na aerodromu taman na vreme smo seli. Ćutimo… Tišina za stolom govori više nego AV na svim televizijama od kako se ufurao na njih. Umesto da budem tu sa budućom porodicom jednog dana. Da im dodam čašu vode i lek kada im bude potrebno, ja odlazim kao zadnja p*cka. Moram, Srbija je postala bolja od Nemačke u skoro svemu. Imamo najveći BDP, čak su neke i od zapadnih zemalja u zaostatku za nama, ko može izdržati takve uspehe i raditi u tako uspešnom i odlično plaćenom okruzenju?

Odlazim iz medijskog svetla Pinka i ostalih televizija u kojima nema siromašnih, izbačenih na ulicu od strane izvršitelja, u kome imate sva građanska prava ali policija će vas vrlo rado pretući ako išta želite da pokažete a kamoli ostvarite. Odlazim a ostavljam ljude koji su me kada mi je bilo najteže uvek bili tu i uvek znali da pruže iskrenu i pravu ljubav i podršku. Hvala vam svima od pozicije do opozicije, svi ste isti. Hvala vam što ću roditelje viđati preko skajpa. Hvala vam što verovatno neću stići jednog dana kada umru na njihovu sahranu(jer neću moći da znam ni kada će umreti a niti ću moći taj dan da dobijem let iz Amerike). Hvala vam što ni sveću na grobu neću moći da im zapalim.
Što moji i sestrini klinci neće odrastati zajedno. HVALA TI NAPREDNA SRBIJO zaista najlepša zemljo na svetu.

Ali zemljo u kojoj sinovi nasleđuju sudbinu svojih očeva ili moraju da odu da bi imali drugačiju sudbinu. Nadam se samo da će NJIHOVA deca biti ponosna i znati da cene što će bar biti tu da zapale sveće na grobovima svojih roditelja i predaka. Mada, kako ih vaspitava PINK i ostali mediji, verujem da 99% njih ne zna ni gde je koje groblje a čisto sumnjam da znaju i da se prekrste kako treba.

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

3 Comments

  1. Bože čuvaj WizzAir, EasyJet, RyanAir... said:

    Na aerodromu postoji Tužni Granični /Tužna pasoška. To je onaj na malom stepeništu, desno, u staroj zgradi, prvi ulaz. Tu se prate deca kada odlaze, pa da ne gleda masa suze na staračkim obrazima. Mi to drugačije malo. Kada prođu Pasošku, odmah u auto, pa autoput, kući. Baba i ja plačemo na OMV pumpi kod Beške. Tada WizzAir avion preleće. Pratimo na Flight Radar App. I plačemo. I pratimo na Flight radar App. Uveče Viber.Stigli OK, kratko o letu, vremenu tamo:”… e aj se čujemo sutra, sad nam frka, sutra šljaka, klinci škola… zovemo
    uveče, nemoj da vam telefoni nenapunjeni… ” Posle plačemo. Posle spavamo. Svane, ustanemo. Ćutimo. U 19.oo kafa & Slagalica. Posle čekamo Viber… Telefoni puni, preliva baterija. Pa ako “… nas se sete sete,onda dobro,ako ne… opet dobro…”, možda će sutra, sigurno će sutra,… 100 % zvaće sutra. Onda baba plače malo, tiho… ja brundam :šta opet šmrcaš? Ona ćuti. Onda je
    staračkim poljubim iznad slepoočnice, kažem:ma zvaće sutra sigurno, imaju oni svoj život… pa onda šetam kera k’o manijak do 01.3o,pustim na miru koju suzu… Sutra je novi dan, dan kada sigurno zovu na Viber!

    November 29, 2020
    Reply
  2. Sin Nebojša said:

    Tako sam ja pred polazak u Australiju uparivao leve i desne čarape (jer mi palac na nozi štrči za dva broja pa ako obujem čarapu na pogrešnu nogu izgledam kao nindža kornjača).
    U tom momentu ulazi ćale pijan i uplakan, “kaže izvini sine… moji su izgin’li na Ceru da bih ja bio slobodan… a ti mi sad odlaziš”. Nikada ga nisam cuo da je zapevao, a to veče sam ga prvi put video da je zaplakao. Bio sam ubedjen da on za to nije sposoban. I šta ja sad? Ove čarape na podu mi deluju kao nuklearna fizika. Okrenem se i udarim glavom u zid najjače što sam mogao, i tako još nekoliko puta.

    November 30, 2020
    Reply
  3. Dica said:

    idi covece u pm … 🙁

    December 1, 2020
    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published.