Ne volim Nove godine. Ta zabluda me prošla kad sam prestala da se radujem svetlucavim čestitkama i verujem da postoji Deda Mraz.
Ustvari, tih dana ne volim ništa. Ni sumanuto kupovanje pečenja i pršute, ni blještave haljine što liče na krljušt ribe, ni besmisleno ljubljenje sa ljudima sa kojima se inače i ne pozdravljamo.
I dok su za nekoga to dani ludih provoda, proslave uspešne godine I prilika za pokazati “ima se, može se”, ja pripadam većini. A većini su to dani kad se mora pokriti dozvoljeni minus, kad se deci mora dati za izlazak, a onda brinuti da li će sve biti u redu. Valjalo bi imati u kući hrane i pića, ako neko reši doći. Naravno, sve treba srediti i očistiti, potrošiti svaki dinar koga nema… Još čoveka uhvati neka seta, nedostaju oni kojih nema, patimo za onima koji su bolesni, nezbrinuti, sumiramo promašaje…
I tako, dođu ti dani u kojima se ne može ući u radnje, u kojima se ne može spavati od uličnih bahanalija… Velike želje, neka smešna nadanja da će već sutra biti bolje. A ono sutra bude samo novi dan prepun mamurluka, prljavih ulica, saobraćajnih nezgoda I praznih džepova.
Valjda sam prerasla sve što je bajkovito i lažno. Do mene je. Ta verovanja su mi za decu i njih u tome podržavam. Ja mislim da prvi dan u godini ne menja ništa, osim broja godina. Svaki dan je praznik kad smo zdravi I živi.
I, da ne bude zabune, verujem ja u sutra, ali ne samo prvog januara. Već u svako novo sutara. Samo neka ga bude…
Autor: Lela Milosavljević
Smešan tekst. Ili tužan… I glupav. A pomalo i nespretan… Ne moraš ti ništa od toga da radiš… Idi,druži se,pričaj,smeši se,raduj se . Ipak je to doček Nove godine i nikako ne može biti kao bilo koji dan, a mi se radujemo ostalim novim danima ali ovaj je malo ,malo, malo drugačiji…
Slažem se sa većinom iz teksta. Naročito me nerviraju te besomučne gužve po radnjama da se kupi što više da se ne ostane možda gladan, da se pokaže da se ima, kao da ne postoji sutrašnji dan. A onda kad prođe Nova i Božić, nastupi mrtvo more i zavlačenje u mišiju rupu da se dočeka nekako 1. februar!? O iživljavanju sa petardama i šutiranju svega živog po ulicama u kasnim noćnim satima onako pijani i razulareni da i ne pričam. Sutradan se vrate u svoje male depresivne životice i postanu još više nesrećni jer je nastupila realnost.