Novogodišnji program(nekad i sad)

Ovo su programi u kojima smo nekada uživali, musavi od novogodišnje torte!

Ne znam koliko sam imala godina te Nove godine. Osamdeseto sam godište, možda sam još bila na jednocifrenim brojkama, ne znam, ali znam da sam 1. januar provela s maminom tortom u krilu gledajući crtaće.

Tada nije bilo milion kanala, Interneta, kablovske, tako da su mamine reči: “počinje dugometražni” zvučale rajski! Onda se, musavo od fila, ulazilo u kuću Snežaninih patuljaka, kočije lepe Pepeljuge i krevet Uspavane lepotice…

U one dane raspusta – milina. Iskreno, i sad bi mi bila milina da doživim isto, ali… Ovog prvog januara mislim da ću na TV-u ugledati što i 1. januara prošle, pretprošle i natprošle godine, a to, otprilike, izgleda ovako:

Repriza Granda, novogodišnja Šarenica, novogodišnji Magazin In, novogodišnja Lea Kiš, možda Kursadžije ili epizoda neke Skrivene kamere s poznatima…
Svi će cupkati u svetlucavim toaletama, držati čaše šampanjca u ruci, pevati mi splet izvornih i “modernih” pesama, zabavljaće se pred kamerama kao da je minut do 12, ili još bolje, gledaću ih kako meze i žele mi zdravlja i sreće i poručuju da ću za ostalo sama da se snađem.
I hoću, do sad sam se snalazila i bez njih, ali ne znam kako da se snađem da gledam nešto drugo u te novogodišnje dane…

Sećam se kada bi mi se završili ti crtaći, uveče bih mogla da pogledam epizodu “Boljeg života”, mada ubeđena sam da ću i ove godine natrčati na neku – verovatno onu kad Giga vodi žene u Grčku za 8. mart i zaboravi godišnjicu braka, a Emilija poludi… Doduše, jedne Nove godine su nas Giga, Emilija, Sneki i Jami počastili novogodišnjim programom.
Par godina kasnije, uživala sam u “Dva sata kvalitetnog programa”. Sećate li se Mande? “Do pre dve godine nisam imao problem šta da stavim na zid – kupim bombonjeru, onu najveću, od dve kile, userem se od slatko, pa onda uzmem poklopčići – mace, kuce, zeke i metnem na zid. Sad me sramota”. Ili njih dvojice?
Onda, ko bi zaboravio Crvenkapin put do Južnog polaaaa (kupi kolaaa…) Podsetimo se i delića bajke o Crvenkapi koju su ispričali Kuguarsi.

Ove Nove godine ne tražim Versaćija ni kulturu, neću na Južni pol i ne bih slušala Sneki uživo ni Jami na TV-u, ukoliko mislite da imam nešto samo protiv Granda. Hoću filmove. Makar to bili “Dan nezavisnosti”, “Matriks” i “Hari Poter”! Dobro…mislim da sam i njih gledala prošle godine, ali nema veze. Hoću neki koncert na TV-u, ali da to nisu Ceca i Čola kao svake godine, a na kraju, može i neka “Pepeljuga” ili “Uspavana lepotica”.

A, ukoliko već moram da gledam reprizu nečega što podseća na prošlogodišnju reprizu pretprošlogodišnjeg programa, onda bih se odlučila za Koju, Bjelu, Mandu i Kuguarse!

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.