Ispijam pivo, gledam nebo, ugledam plavičastu magmu koja je zapalila u pravcu Grocke…pa se nešto zapitam:
Sećate li se perioda bez ovih mongoloid telefona, Cukerbangovog ferveksa, nenadj*bivog tviteksa, čuvenog instantgrama? E…to je život, a ne ono ranije kroz šljivike i livade.
Onda si mogao naći dete napolju, igrati žmurke, trule kobiletine, kartati šaha, sabijati tablića… Danas je to retko, ali dobro…čovek kao biće napreduje, još malo pa ćemo postati memorijske kartice.
I na kraju priče, još pamtim reči jednog drugara… “Tačno ću oženiti curu koja nema ferveks, instantgram i nosi fiksni sa sobom.”
Sad… Nemam pojma što sam vam ovo pisao, ali pijte pivo i jeb*te sve živo(osim sandalice). 😉
Pozdrav društvo
Vetar koji šapuće – VKŠ
Be First to Comment