Možemo se dogovoriti

“Dobro veče.”
Bolje vas našli.
“Vozačku i saobraćajnu.”
Ništa od navedenog.
“Morate imati neki lični dokument.”
Imam dozvolu za pecanje.
“Da li ste pili gospodine?”
Jesam.
“Koliko?”
Jedanaes’ piva.
“Molim!? Pa kako zaboga?”
Šta kako, lepo. Jedno sa ćaletom pre ručka, dva sa kevom posle ručka. Sedam sa kumom na bazenu. I sad svratio u mesaru, radi neka nova, znaš kak’a, vake s*se…
“Pijete pivo u mesari?”
Svakodnevno.
“I gde ćete sad takvi?”
Na pos’o, treća smena, što? Šta mi fali?
“Niste ni vezani.”
Ne mogu. Problem je inženjerske prirode.
“Kakav?”
Kratak pojas u stojadinu. Nije predviđen za ljude teže od 0,13 tona.
“Šta vam je ovo na zadnjem sedištu?”
Ja’nje! Sad ga pokupio, sutra kumu slava pa da ga obradujem.
“Pa što ga niste stavili u gepek.”
Nema mesta.
“Od čega?”
Od praseta.

“Napustite vozilo i ugasite motor.”
Mora obratno.
“Dobro. Prvo ugasite motor.”
Neću, neće hteti dupali kasnije bojim se.
“Ostavite ga onda upaljenog, samo izađite.”
Što?
“Da duvate.”
Ajde, očiju ti plavetnih, prinesi melodiku da duvam odavde. Mala su vrata napravili na Stojadinu treba mi pet minuta diziđem.
“Evo. Izduvajte ceo kapacitet pluća i nemojte da uvlačite nego duv…”
Ma znam čoveče, duvam u ovo pet puta mesečno, naučiću Jašara svirati. Ništa se ti ne sekiraj.
“Onda sve znate…”
Čuj znam? Doktorir’o! Auu…sad kad dunem ima da je pokvarim. Je l pod garancijom?
“Nećete, ne bojte se. Ruski model, tek nam stiglo.”
Dobro je. Evo, gotovo, šta kaže? Oće pasti Vraneš?
“Molim?”
Slavko hebo ga ti. Vraneš. Dva dvaesdevet, igr’o u Partizanu. Ako nisam naduv’o Slavka tražiću da šaljete dreger na baždarenje.
“Dva tri’es. Mašala!”
Dobro je. Taman. Biće keva ponosna.
“Za šta taman?”
Za pos’o. Jesi radio ti kad k’o čuvar? Ne mogu da zaspem na stolici bez Slavka, nema šanse. Sa Slavkom k’o zaklan. Milina.
“Ti mene zaj*bavaš?”
Demantujem.

“Daj prvu pomoć.”
Evo.
“Šta je to?”
Eridijum 36 – eksplozivni svemirski modulator. Pa pljoska jebogati. To je najbitniji izum posle kamena za kupus.
“Znam bre, nego, šta će mi ona?”
Pa jesi tražio prvu pomoć? To ti je najbolja prva pomoć dok ne stigneš do kafane. Kajsija, domaća, neto tri deci. Kum pek’o.
“Ne pijem na dužnosti.”
Ajde, ajde…
“Dobro, može malo.”
Samo malo i može. Nemoj mnogo da mi popiješ, treba mu zujtru kad ustanem. A?
“Uuu… Da nije jaka?”
Nego šta nego jaka, skida karijes i kamenac sa zuba. Dlake sa jezika. ‘Oće tromb da otkači. Tako treba, zna kum, bavi se pečenjem rakije od četvrte godine. K’o Kinez gimnastikom.
“Šta da radim sa tobom? Morao bih da te vodim u stanicu na trežnjenje.”
Nemoj. Dosadno vam je tamo, ‘ladno i smrdi vam brate vece. Mnogo ste aljkavi, zaperite to malo.
“Ne možeš takav da voziš.”
Mogu. Stojadin stariji od dva’est godina se vozi isključivo sa više od dva promila. Tako je fabrički zamišljeno. Prevelik je stres kad si trezan.
“A da pođeš peške i ostaviš vozilo ovde.”
Ne mogu, daleko je.
“Pa koliko?”
Ima sigurno pe’sto metera.
“Pa šta je to…”
Ja nisam prepešačio pe’sto metara iz komada od srednje škole. O’š dumrem?
“Onda te moram privesti u stanicu.”
Daj da se nekako dogovorimo, stvarno nemam vremena sad?
“Skup je i dogovor. Mnogo si prekršaja napravio. Nemaš dokumenta, nisi vezan, pijan si, nemaš prvu pomoć, ne radi ti štop svetlo, ćelava ti prednja leva guma…”

I nas dvijca smo ćelavi pa nam ništa ne fali. Šta mi virman izdaješ, evo imam kod sebe iljadu ipo dinara i tablu barene slanine, malo je masnija doduše, ima belog k’o na rođendanu Saše Popovića, al šta fali? Taman da ti i kolega mezite u stanici dok gledate porniće. A?
“Pa može, daj ajde pa da se rastajemo. Dobar si čovek vidi se odma, nije u redu da te maltletiram.”
Nisi ni ti loš, al ne mogu sve novce da ti dam. Treba mi sutra kumi za cveće. Domaćica, red je.
“Dobro, daj crvenu i tu slaninu pa da se rastajemo.”
Pe’sto?
“Može ajde, pe’sto i slan’na.”
Dogovoreno, evo. E, oćeš i uvo da ti dam?
“Jesi ti lud? Šta će mi uvo bogaj*bo?”
Pa da pojedeš. Uši su nabolji deo praseta kad se lepo usole. Reći ću kumu ja nisam odoleo. A?
“Ahaaaa… Pa daj da probam.”
Eno, otvori gepek i otkini levo.
“Uuu… odlično je. Hvala ti, pažljivo vozi i vidimo se uskoro.”
Verujem da se vidimo. Budobar, pozdravi kotkuće!

Izvor: Tarzanija