Možda još uvek ima nade

22:30 h..
Peglam košulju za sutrašnji dan(ponedeljak je, rano idem na posao).. Zvono.. Neko na kapiji uporno zvoni.

Izbezumljeno pitam supruga glupo pitanje: “Je l’ to neko zvoni?” Gluv bi čuo da zvoni.
Suprug pogleda kroz prozor: – “Deca, sad ću da im…” pa sočna psovka…

Klinci se inace uporno skupljaju u našem kraju, praveći buku koja nas (“starije”) besomučno iritira. Otvara ulazna vrata, sa već spremnom sočnom psovkom za dečurliju…
“Izvinite, ključevi su Vam ostali na krovu automobila…”

…Progutao je psovku i ljubazno se zahvalio… Izgleda da još uvek nismo otišli dođavola… Ima nade…

Poslala: Jovana Stevanović