Mi stigli iz pošte

Mladi Crnogorac, Đetić, otvorio firmu u Beograd’.

Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kad ga sekretarica obavesti da su došla tri čoveka i hoće kod njega.
On se zavali u fotelju, uze telefon u ruke i reče sekretarici da ih uvede.

Dok su oni sedali, počne Crnogorac da “priča u telefon”.
Jel’ to Tomo Mićović? Đe si Tomo, đe si junače, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi ono završio? – E vala, svaka tebe čast sokole moj! Zna’ sam ja, bogumi.
Ajd čujemo se.

Zatim kao okrene drugi broj: Đe si Milo? Đe si rode? Đe si sokole moj? Bato ođe! Sad sam priča’ sa Tomom i sve sam Vam dogovorio, pa vi sada nastavite posa’. – Ajd čujemo se.

Opet kao okrene treći broj: Alo, jesi li to ti Božo? Bato ođe! Kako si mi presjedniče, što činiš jado? Mogli bismo na po jedno piće, aaaa, što veliš? No, evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije, moj Božo, kućo junačka.

Kada je spustio slušalicu okrene se ka “klijentima” i reče: Dobar dan. Što mogu učinjet za Vas, evo slobodno?

A jedan od one trojice reče: Mi smo iz pošte. Došli smo da Vam priključimo taj telefon…

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo ga potpisati