Majstor na liniji 77

Majstor na liniji 77, nagazio na gas, sve mislim opljačakao je banku, pa sad beži od rije.

Ja uredno sedim na sedištu iza njega, nije mi dobro, treba mi kesa za povraćanje. Jednom rukom se držim za šipku, drugom za sedište. Kružni tok na Novom Beogradu smo prošli kao Ruski rulet da smo igrali. Na zeleno leti, na žuto dodaje gas, na crveno ne staje. Brankov most smo preleteli brzinom svetlosti. Sigurna sam bila da ćemo tu u Savi vodostaj da izmerimo.

Sa zvučnika nam balavi Miroslav Ilić, grejanje na maksimumu, svi se preznojavamo ko u sauni. Deda do mene se grčevito drži za šipku, ko davljenik za slamku. Baba iza, sa usta podigla masku na oči, sriče molitvu. Pogled kroz prozor pojačava mučninu, slike se smenjuju ko na ubrzanom filmu.

Izlazim. Iz autobusa se nesigurno dočekujem na jednu pa na drugu nogu. Kao sa ringišpila da sam sišla, ne znam gde je levo.
Ništa ne razdrma čoveka kao strah. Adrenalin je učinio svoje. Živa sam. Život je lep.

Autor: Lidija Bizic – Personal Blog