Klasično jutro u našoj porodici

Žena, ćerka i ja ulazimo u market, trgovkinja kaže dobro jutro, moja žena još uvek sanjiva jasno i kulturno ispucava “DOVIĐENJA”!

Trgovkinja gleda u nas, nevera, ja gledam u nju, u manjem sam šoku ali ajde. Bauljamo, pokušavamo da se setimo po šta smo došli, trpamo stvari u korpu nekog čiče, čiča nevera, vraća stvari na police, beži od nas po prodavnici, mi ga uporno jurimo mislimo da nam je uzeo korpu.

Gospođa ispred nas, misli na sortu dinje i pita trgovkinju “da li je to ananas?”. Moja ćerka, još više sanjiva, ne zna gde je levo, brže od precednika utrčava klizeći s leđa sa stručnim komentarom iz sfere agrara, “gospođo to nije ananas, to je dinja”! Sad već svi u marketu gledaju u nas. Trgovkinja nevera, gospođa nevera, čiča nevera, lik iz obezbeđenja počinje da nas prati, ja se odvajam desnim krilom, kao nismo zajedno, izlazim, šaljem poruku U KOLIMA SAM ČEKAM VAS! Nakon 15 minuta zvoni telefon, alo na kasi smo, ljudi čekaju iza nas, daj pare kod tebe je novčanik!

Ja: Koji novčanik, stavio sam ga u tvoju torbu!
Ona: Koju torbu? Torba je u hodniku!

Manje bitna ali prateća činjenica, ćerka za to vreme otvorila rol viršlu koju je uzela u pekari marketa i cepa je na sred kase kao da je na pikniku pored Morave, sve puca pojela već pola! Ništa, ostavićemo ćerku u zalog dok trknem po novčanik!

Jedno klasično jutro u našoj porodici, sve pršti od skladovi i harmonije!
Odjava!

Autor: Nebojša od Zrenjanina