Kapetan Kuka – ispovest

Olujno nevreme na severoistočnoj obali Škotske. Na usamljenoj krčmi uz škripu se otvaraju stara vrata i ulazi pogrbljen čovek zaogrnut mokrom pelerinom. Žamor utihnu i začu se samo udaranje njegove drvene noge o pod. Svetlo mu obasja lice i crni povez koji je pokrivao jedno oko. Kukom umesto ruke pozva krčmara i naruči piće. Prepoznaše ga kao zloglasnog kapetana piratskog broda, straha i trepeta trgovačkih brodova ovog područja. Tiho gosti poustajaše i malo, pomalo krčma se isprazni.

Da bi bi uklonio neugodnu tišinu krčmar uz pivo zapodenu razgovor.
“Oprostite molim Vas, možete li mi reći kako ste ostali bez noge?”

Nekako mrzovoljno, preko ruba čaše s pivom kapetan protisnu:
“Moj brod je mirno plovio kad nas je zaskočila britanska fregata. Bili su prejaki za nas i rasturili su mi brod. Jedva sam se spasio od utapanja kad eto ajkula. Jedna mi odgrize nogu, al sam je mačem probo. Srećom, naišli neki ribari pa su me izvukli na kopno. Tu su mi moju nogu nadomestili drvenom.”

Uz drugo pivo, krčmar nastavlja s pitanjima: “A kako ste zaradili tu kuku?”

Valjda zbog piva, sada već raspoloženiji kapetan ispriča.
“Napali smo jedan trgovački brod. Da, ali nismo znali da se u potpalublju kriju naoružani vojnici. Bitka je bila žestoka. Jedan mi je čak i otfikario šaku. Ipak, stukli smo ih i zauzeli brod. Posle su mi na mesto šake stavili kuku.”

Nakon trećeg piva, krčmar se usudi zapitati: “Aaa…kako ste ostali bez oka?”
Kapetan za tren zastane, pa lakonski odgovori: “Uletela mi mušica u oko.”

“Pa zar se od mušice može izgubiti oko?”, čudio se krčmar.
Kapetan odmahnu rukom: “Inače ne, ali to mi je bio prvi dan s kukom.”

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *