Imaginarna popularnost

Pričam sa ortakom o odjecima moje imaginarne popularnosti i krene on da mi priča priču.

Kaže, pitali Nikolu Rokvića koliko je riba poj*bo, kad je imao nekih dvadesetdve-tri godine i on im ladnjaka rekao oko 300, i ova jedna prisutna riba mu nije verovala. I on je povede na sledeći nastup i kaže joj da ona izabere ribu koju misli da on ne može da zaprska. I ova izabere neku lepu i zgodnu devojku, ali totalno povučenu i onako vidno patrijarhalno vaspitanu. Ma čovek bi reko da na španskoj mušici ne bi Bredu Pitu p*čke dala.

I Nikola krene intenzivno isključivo nju da posmatra, skenirao je jedno 10ak minuta bez prestanka i u jednom momentu joj samo prstom pokaže da dođe. I ova šta će jadna, dođe, sedne kod njih a on joj najopuštenije pruži ruku sa ključem i kaže joj da ga sačeka u njegovoj sobi da se bolje upoznaju. I riba se skamenila, krenula da menja boje, u fazonu “nije ona takva devojka”, i Nikola i dalje opušten kaže da razume i krene da povlači ruku al ova u sekndi ipak trgne ključ iz njegove ruke i ode.

Ja kakve sam sreće, iznela bi mi svu belu tehniku iz kuće, vrata, prozore i štokove, al ne bi j*bo.

Autor: Rumun_2000

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.