Džentlmenski poker

Otiš’o Vukota u Englesku, paket aranžman sedam dana i vratio se na Cetinje sav u zlatu, pun love k’o pleve. Brzo pukne glas da je iz Engleske doneo 250.000 funti. Sretne ga Vladika:

“Jel’, bog ti, Vukota, a đe tolike pare namiče, jadan?”
A igra sam ti engleskoga pokera s jednoga lorda.
“Ajd’ ne laži, đe lord s tobom karte da igra?!

Pa, ovako je bilo:
Šetamo ti mi uz neku rijeku Temzu, kad vidim, dijete se davi. Pritrčim, pružim mu neku motku, izvadim ništaka, kad eto ti ide jedan gospodin sa cilindar i u frak.
“Fala ti”, kaže. Dužnik sam tvoj do vijeka. Kazuj, s’čim oćeš da te nagradim? – veli.
“Ma neću čoče ništa, kažem mu ja.” I tu me on pozove uveče na prijem kod njega, oće kaže bar nekako da mi se oduži.
“Jel’ baš u kuću?” – upita Vladika
“Kaku kuću jado, u zamak! Lord ti je to, jadan ne bio.”

Dođem ti ja tako i sam se uparadiro, popričamo, popijemo po neko piće, dok će Lord i oni njegovi:
“Vukota, umete li Vi da igrate poker u toj Crnoj Gori?”
Tu me nešto štrecne, pita k’a da smo mi Crnogorci divljaci. “No kako, no igramo. Svako ti dijete kod nas pokera igra.” – velim mu ja.
Podeli Lord, a mene u ruke dopanu tri popa. Stavim ti ja pedeset funti, plati Lord i kaže: “Šta si Vukota?”
“Tri popa.” – kažem.
“E, ne valjaš. Ja imam tri keca” – veli on i počinje da kupi pare.
“Đe ćeš bre te pare jadan? Daj prvo karte da ti vidim!” – uvatim ga ja za ruku, kad me on začuđeno pogleda i reče:
“Mister Vukota, ovo je džentlmenski poker! Mi gospoda jedni drugima karte ne pokazujemo, no igramo na povjerenje.”
“A na povjerenje! Pa što mi odma ne reče!”
E moj Vladika, kad je mene počela da ide karta…

Ukoliko i vas ne ide karta, odigrajte na poverenje 😉

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.