Druga vremena

Kaže naš narod: “Došla neka druga vremena”.

Dragi ljudi, ne menjaju se vremena, već mi sami. Stara, ali izlizana rečenica nas vodi ka ljudskoj prirodi, da nam je lakše skrenuti problem na druge(u ovom slučaju vreme), umesto na nas, koji živimo i stvaramo u tom ‘istom vremenu’.

Ponekad bacim pogled na svoje okruženje, porodicu, društvo u globalu i primeti se da uglavnom ljudi gledaju svoju guzicu. No, to mogu i da razumem, besparica, nismo u stanju pružiti sebi i svojim najbližima stvari koje se podrazumevaju za neki “Normalan život”, ali to ne isključuje od nas lepo ponašanje, poštovanje(naravno da ga treba zaslužiti), brigu prema ljudima generalno. Sećam se devedesetih i mišljenja sam da smo tada bili nekako bliži, spremniji pomoći jedni drugima, više su se ljudi družili i pored teške situacije u kojoj su se nalazili. Zato nam se i dešava sve ovo. Dakle, šira slika a ne samo svoja guzica.

Kao zaključak, želim da citiram scenu iz filma ‘Mrtav ladan’: “Trebaće prsti guzici svrbljivoj”.

Sad… Nemam pojma što sam vam ovo pisao, ali kapiram da još ima nade za nas.
Pozdrav društvo

Vetar koji šapuće – VKŠ

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.