Dostojanstvo

Prvog dana nastave na pravnom fakultetu profesor je pitao učenika u prvom redu:

– Kako se zoveš?
– Nelson.
– Iziđi sa predavanja!

Nelson je bio zbunjen. Profesor je pošao prema njemu te je brzo ustao, pokupio stvari i izišao. Svi su bili šokirani i uplašeni, ali niko nije progovorio.
– Započnimo. Čemu služe zakoni? – pitao je profesor.

Studenti su bili uplašeni, ali polako su počeli odgovarati na pitanje.

– Da imamo red u društvu.
– Ne!
– Za ljude koji pogreše da plate za svoja dela.
– Ne! Zna li ko pravi odgovor?
– Da bi pravda bila zadovoljena – stidljivo je izgovorila devojka.
– Napokon! Pravda! Ali šta je pravda?

Svi su se počeli ljutiti na profesorov stav. Međutim, nastavili su reagovati.

– Za zaštitu ljudskih prava.
– To je u redu. No ipak?
– Razlikovati dobro od zla, nagraditi one koji čine dobro.
– U redu… Odgovori na ovo pitanje: Jesam li bio dobar kad sam isterao Nelsona napolje?

Svi su ćutali, niko se nije javljao.
Želim jednoglasan odgovor!

– NE! – odgovorili su jednoglasno.
– Mogu li onda reći da sam počinio nepravdu?
– DA!
– I zašto niko ništa nije preduzeo? Zašto želimo zakone i pravila ako nemamo volje za njihovo sprovođenje?
Svako od vas ima obavezu da progovori kada vidi nepravdu.
Svako!
Nikada više nemojte ćutati!
Idi po Nelsona. Sigurno još zbunjen stoji pred vratima.

Kada se ne zalažemo za svoja prava, dostojanstvo se gubi, a o dostojanstvu se ne može pregovarati.

Doris Carrier

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *