Dlakavi dijalozi

Incoming call…

– “Alo…kaži srce, da u prevozu sam… Am?… Кakve dlake?… Кosa?… Otkud znam čija je, kakva su ti bre to pitanja… Crna? Pa otkud znam, Miloševa…da…da… Znam kakvu kosu ima Miloš, da… Dobro onda nije njegova…da… E slušaj ja sam sad u prevozu, biću kući kroz pola sata…da… Gde ćeš bre dodeš? … Daj nemoj da se glupiraš, kakve dlake kakvi bakrači, sedi tu i sačekaj me… Otkud znam čija je, ne paranoiši…ne…dobro… Sonjina je onda, jebote al si naporna, znaš prošli vikend kad smo svi tu skupa sedeli…da…da, sećam se gde je Sonja sedela, da…samo po krevetu su? J*biga ne znam…da…da…dobro…vidi nemoj da pizdiš nego me sačekaj…dobro…neću… aha…da… nisam bre j*bote, i ne znam čije su, ako me sač… Кakva sad čarapa? … Čarape dobro da… Ne znam, moje su valjda, il tvoje… Nisu tvoje? Onda su moje j*biga…da…pa moje, ne vidim čije bi bile… da…pa kako izgledaju? E do k*rca… Mislim ne znam, nisu moje al… e, dobro bre dobro, samo me saček…”

Call ended.

Do mojega…

Outgoing call…

– “Alo… dobro bre idiote jel sam ti sto puta reko da usisaš pre nego što kreneš. Šta šta?! Pa j*bote dal si normalna…linjaš se ko doberman… Šta? Znam kako izgleda doberman, da… slušaj j*be mi se što se dobermani ne linjaju, ti se ljinjaš sve u šesnes… Pa razmisli malo koje mi je boje krevet a koje ti je boje kosa…da…da… Jok nije videla, Saša Matić već ima hit o tome a ona da ne vidi, pa jel ima nešto što ona ne može da vidi?! Jebote… dobro da… ne… ne znam… otkud bre znam, ona je sad kući ja sam u prevozu. Dobro. Ne seri bre, nikad ne slušaš šta ti kažem, lepo sam ti reko dusisaš… Pa nešto otkudjaznam, da je od Miloša, Sonje… da… pa naravno da nije poverovala, to što sam ja kreten ne znači da se viđam sa dva kretena istovremeno… da… dobro neću da vređam, jeste somina sam… da… jeste… A gde su ti čarape?… Da… te koje sad nosiš p*zda ti materina, kako koje… au-au pa šta si mislila gde su, eto sad više ne moraš da brineš… da… reko sam da su moje… naravno da nije poverovala roze su i na štrafte jebote… da… Pa kako nisi provalila da si bosa, j*bem mu sokne i dokolenice?! Da… pa jes vala…i s vama ženama kad nosite po pet pari po torbama, da si imala samo jedne ne bi bilo problema sada… da… ne podsećaj me na kosu… ne… da… E slušaj ne mogu više sad da pričam s tobom…ne znam…otkud znam, ajde čućemo se… ĆAO!”

Call ended.

Incoming call…

– “Alo… ćao mama… evo u prevozu sam, da… Pa šta znam, za jedno pola sata… Tikvice? Otkud znam j*biga… aha… ma ne psujem… da… nisam nervozan… mhm… nisam bre nervozan… pa da… Vrućina pa možda zbog toga… da… Pa ne znam za tikvice, to i nije hrana nego čisto onako, otkud znam dal bi hteo dai jedem… da… Sve je u redu stvarno, nisam nervozan… da… Legla mi je plata, da… Nije me ujka opet zvao za kompjuter lepo ti kažem sve je u redu… da… Dobro ješću ih ako ih spremiš ili neću ako ne spremiš… da… nisam… ne, stvarno nije… A?! Musaka?! E pa vidiš može, bolje musaka… pa da… ajde uzeću ja sad leba usput, i kiselo mleko, da… E pa super onda, vidimo se… aj ćao mama, ajd…”

Call ended.
Select / phone switch off.

Ha… odo ja fino sad kod mame na musaku, a vi se svi, j*bite…

Autor: Dudarim